Luna 9 iz 1966. ponovo izaziva interes: dve nezavisne grupe tvrde da su pronašle lander koristeći iste NASA-ine snimke. Vitaly Egorov se oslonio na vizuelno prepoznavanje preko LROC QuickMap, dok tim sa UCL koristi algoritam dubokog učenja YOLO-ETA. Konačnu potvrdu trebalo bi da donesu visokorezolutne fotografije koje će napraviti Chandrayaan-2 kada preleti spornu lokaciju u martu.
Spor Zbog Izgubljene Sovétske Sonde: Dve Grupe Tvrde Da Su Pronašle Luna 9 Na Različitim Mestima
A replica of Luna 9 at the Memorial Museum of Cosmonautics in Moscow, Russia - Laika ac / Wikimedia Commons
Luna 9, prva sovjetska bezposadna sonda koja je mekano sletela na Mesec, ponovo je u središtu pažnje nakon što su dve nezavisne grupe tvrdile da su otkrile njenu konačnu lokaciju — svaka na drugom mestu, koristeći iste NASA-ine snimke.
Ko tvrdi šta?
Ruski bloger i komunikator za svemir Vitaly Egorov objavio je prošlog novembra da je, pomoću crowdsourcing pristupa i rukovodeći se vizuelnim poređenjem pejzaža, identifikovao mesto pada Lune 9 koristeći LROC QuickMap — veb-alat koji funkcioniše kao "Google Maps" za Mesec. Egorov je upoređivao snimke koje je snimila sama sonda sa panoramama dostupnim u LROC bazama podataka.
Suprotna tvrdnja iz UCL-a
Tim sa University College London (UCL), predvođen istraživačem Lewisom Pinaultom, objavio je rivalsku tvrdnju: koristeći model dubokog učenja nazvan YOLO-ETA (You-Only-Look-Once – Extraterrestrial Artefact), njihova analiza iste NASA-ine slike dovela je do druge lokacije kao najboljeg kandidata za Luna 9. Tim je trenirao algoritam na primerima već poznatih ljudskih objekata na Mesecu, kao što su mesta Apollovih sletanja.
Chandrayaan-2 orbiter in clean-room being integrated with payloads - U R Rao Satellite Centre
Zašto je kafa oko rezolucije slike?
Glavni problem je rezolucija podataka Lunar Reconnaissance Orbiter Camera (LROC). Iako su snimci odlični za opštu mapu Meseca, detalji na nivou male sonde težine oko 99 kg (218 lb) i prečnika male kapsule mogu biti previše diskretni da bi se sa sigurnošću potvrdili bez fotografija veće rezolucije.
Šta će rešiti spor?
Odluku bi trebalo da donesu najkvalitetniji snimci: indijska orbita Chandrayaan-2 planira da u martu preleti kroz oblast koju je označio Egorov i da napravi fotografije višeg kvaliteta. Ukoliko orbiter snimi jasne dokaze, to bi moglo potvrditi ili opovrgnuti jednu od tvrdnji — ili možda pokazati da su obe analize delimično tačne.
Ironija događaja: indijska misija, dok je Chandrayaan-3 uspešno sletela na južni pol Meseca 2023, mogla bi da razreši spor oko konačne lokacije sovjetske sonde koja je sletela 1966. — dok je ruski pokušaj oživljavanja programa (Luna 25) završio padom neposredno pre uspeha Indije.
Zašto je ovo važno?
Pronalazak Luna 9 bio bi ne samo istorijsko otkriće i potvrda sovjetskog inženjeringa iz 1960-ih, već i test metodologija: ručno vizuelno usklađivanje i crowdsourcing naspram automatizovanog pretraživanja pomoću veštačke inteligencije. Uspeh bilo koje metode može pomoći u budućim pretragama izgubljenih ljudskih artefakata na Mesecu i drugim telima.
Ključni datumi i činjenice: Luna 9 je sletela 3. februara 1966. i izgubila kontakt posle tri dana; sonda je koristila retroraketne motore i vazdušni jastuk i pri sletanju je udarila površinu pri brzini od oko 14 mph (≈22,5 km/h).
Pomozite nam da budemo bolji.
