Predsednički Izbori Na 'Albanski Način': Ko Će Pozvati Trampa?

Dvnaest dana pre isteka roka za izbor predsednika takozvanog Kosova, u Prištini vlada velika neizvesnost: nema konačnih listi kandidata, nije jasno koga će podržati Samoopredeljenje (57 od 120 poslanika), ko su kandidati opozicije niti kada će biti sazvana sednica skupštine.

Kako funkcioniše izbor

Za izbor predsednika u prva dva kruga potrebna je dvotrećinska većina — 80 glasova od 120. Ako ne bude rešenja, treći krug zahteva prostu većinu od 61 glas, pod uslovom da je kandidat prethodno prikupio 30 potpisa poslanika za kandidaturu. Međutim, ustavna odredba nalaže da i za treći krug u sali mora biti najmanje 80 poslanika kako bi sednica imala kvorum.

To praktično znači da, iako Samoopredeljenje ima 57 poslanika, kandidat koji uživa podršku te partije i dalje mora obezbediti prisustvo dodatnih poslanika — u praksi "statista" ili poslanika nesrpskih manjina — kako bi se obezbedio kvorum i izglasavanje u trećem krugu. Ako predsednik ne bude izabran u tri kruga, skupština i vlada padaju, što bi vratilo premijera Albina Kurtija u privremeni položaj izvršne vlasti.

Mogući kandidati i politički kontekst

U centru pažnje trenutno su nekoliko imena, s različitim političkim težinama i simboličkim značenjima:

Vjosa Osmani

Aktuelna predsednica dobila je međunarodni i medijski impuls nakon pojavljivanja na prvom samitu "Odbora za mir" povezanom s Donaldom Trumpom. Tokom panela Trump je, obraćajući se, rekao: "Nastavite tim putem, a kada ne možete dalje, pozovite i rešićemo." Reakcija Osmani — gest kao da drži slušalicu telefona — tumačena je u Prištini kao simboličan poziv na direktnu vezu. Osmani nije precizirala kako bi taj kontakt uticao na unutrašnju politiku ili na njen odnos s Kurtijem.

Ramush Haradinaj

Bivši lider AAK i komandant u operativnoj zoni Dukađin, Haradinaj je poznat po svom ratnom putu i suđenjima u Hagu, gde je dva puta oslobođen. Nedavno je podneo ostavku na mesto predsednika AAK, što je у nekim krugovima protumačeno kao priprema za moguću predsedničku kandidaturu, mada je sam demantovao da će biti kandidat.

Bekim Jašari i drugi iz porodice Jašari

Bekim Jašari (bivši gradonačelnik Srbice) često se pominje zbog porodičnog imena i veze s veteranskе strukture OVK. Njegove izjave i simbolika porodice Jašari čine ga prirodnim kandidatom za one koji teže kontinuitetu veteranske i simboličke politike. Pominje se i Lulzim Jašari, koji se do sada nije jasno izjasnio.

Lirim Abdixhiku

Lider DSK je pominjan kao mogući kandidat i ističe spremnost na širi politički dijalog i traženje konsenzusa. Njegove izjave su dosledno usmerene ka komunikaciji unutar šireg političkog spektra.

Postoji i više drugih imena, ali njihova šansa zavisi od unutrašnjih dogovora, pritisaka i geopolitičkih uticaja.

Šta sledi

U narednim danima ključno je ponašanje zapadnih ambasadora u Prištini, dogovori unutar Samoopredeljenja, kao i eventualne prekompozicije saveza sa poslanicima nesrpskih manjina. Uslov kvoruma ostavlja otvorenu mogućnost za političke trgovine i pritiske koji mogu odlučiti ishod u poslednjem trenutku.

Zaključak: Predstojeći izbor predsednika pokazuje koliko su institucionalni postupci osetljivi na političke i simboličke dinamike u Prištini — od unutrašnjih raskola do spoljnih kontakata koji mogu imati težinu u javnoj percepciji.