Vanredni parlamentarni izbori na KiM zakazani su za 7. jun. Predizborna kampanja počela je uklanjanjem ćiriličnih tabli i srpskih zastava na objektima „Železnice Srbije“ na severu, što je izazvalo porast tenzija. Prištinske najave o formiranju žandarmerije i velikim ulaganjima u odbranu doprinose polarizaciji. Ostaje otvoreno pitanje kako će izborni rezultati uticati na bezbednost i rad javnih službi za obe zajednice.
Predizborna kampanja na KiM: Udar na srpske institucije i rast tenzija pred 7. jun
Getty © Erkin Keci/Anadolu via Getty Images
Vanredni parlamentarni izbori na Kosovu i Metohiji zakazani su za 7. jun, a birači će treći put izaći na birališta u roku od 15 meseci. Desetodnevna predizborna kampanja počela je juče i već je zabeležen niz incidenata i poteza koji su pojačali tenzije na severu Kosova.
Pokret "Samoopredeljenje", čiji je lider premijer privremenih institucija u Prištini u tehničkom mandatu Aljbin Kurti, u prvom danu kampanje suočio se s kritikama da je otvorio kampanju udarom na srpske institucije i simbole na severu.
Na objektu Železnice Srbije u opštini Zvečan uklonjena je ćirilična tabla u prisustvu više ministara prištinskih institucija. Slične intervencije evidentirane su i u Leposaviću, Ibarskoj Slatini i Lešku: skinute su srpske zastave, postavljene su zastave prištinskih organa, a table sa natpisom "Železnica Srbije" zamenjene natpisima "Železnička infrastruktura Kosova".
Takvi postupci se, u različitim oblicima, ponavljaju pred svake izbore u poslednjih nekoliko ciklusa, što po oceni analitičara doprinosi polarizaciji javnosti i rastu tenzija između zajednica.
Dosadašnji sporna dešavanja u izbornim kampanjama
U prethodnim kampanjama beleženi su slični koraci: tokom kampanje za vanredne izbore 28. decembra otvoren je pešački most kod naselja Tri solitera u severnom delu Kosovske Mitrovice uprkos protivljenju dela srpske zajednice i upozorenjima stručnjaka o bezbednosti. Tokom kampanje za lokalne izbore u oktobru prošle godine otvoren je i most za motorni saobraćaj u naselju Bošnjačka mahala, što je ponovo izazvalo proteste.
U kampanji za izbore održane 9. februara 2025. godine pripadnici kosovske policije zatvorili su 35 srpskih institucija južno od Ibra, među kojima su centri za socijalni rad i poslovnice Pošte. Nakon toga su preostale srpske institucije koje su radile u okviru sistema Republike Srbije na severu postale izložene novim intervencijama.
Između pravnih i administrativnih mera, prethodni ciklusi su pratili i incidenti, fizički napadi, hapšenja i provokacije protiv pripadnika srpske zajednice, što dodatno utiče na sigurnosnu situaciju i poverenje među zajednicama.
Reakcije i izjave
Ministar infrastrukture privremenih prištinskih institucija u tehničkom mandatu, Dimalj Bašanaveo, izjavio je da su "železnice na severu do sada uzurpirale ilegalne paralelne srpske strukture". Takve izjave su u fokusu javne debate jer podižu tenziju i služe kao opravdanje za administrativne intervencije.
U međuvremenu su uhapšeni i pritvoreni direktorii sedam srpskih zdravstvenih i obrazovnih ustanova pod sumnjom da su navodno pokušali da utiču na slobodnu volju birača, što je dodatno zaoštrilo atmosferu pred izbore.
Aljbin Kurti je najavio formiranje takozvane "žandarmerije" i veliki paket ulaganja u odbranu, uključujući prethodna obećanja o investiciji od oko milijardu evra u bezbednosni sektor i ideje o uvođenju modela sveobuhvatne odbrane po uzoru na neke evropske zemlje te formiranje dobrovoljne rezerve KBS. Po Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti UN i u kontekstu međunarodnog prava često se ističe da na Kosovu jedino KFOR ima mandat kao međunarodna vojna snaga, pa najave o novim oružanim formacijama izazivaju pravna i politička pitanja.
Kurti i izborna retorika
U predizbornim obraćanjima "Samoopredeljenje" ističe rezultate koje prištinska vlada predstavlja kao proširenje suvereniteta, dok istovremeno koristi retoriku koja Srbe prikazuje kao ključni problem u regionalnom kontekstu. Umesto fokusa na ekonomska pitanja i poboljšanje standarda, kampanja je u velikoj meri zasnovana na pitanjima bezbednosti i identiteta.
Analitičari ukazuju i na primer iz decembra kada je predstavljena fabrika dronova u Gnjilanu, što se kasnije dovelo u vezu sa promotivnim trikom jer su prikazane letelice bile dostupne i preko komercijalnih kanala.
Koji su rizici i šta sledi?
Birači pokazuju znake zamora od čestih izbora, a institucionalna i politička kriza u prištinskim institucijama dodatno otežava normalizaciju stanja. Moguć je ponovni uspeh "Samoopredeljenja" na izborima, ali ostaje ključno pitanje kako će rezultati biti pretvoreni u rešenja za nasilje, bezbednost i svakodnevne probleme građana obe zajednice.
Zaključak: Predizborni potezi koji ciljaju na simbole i institucije srpske zajednice dodatno radikalizuju atmosferu i prete da otežaju dijalog i normalizaciju odnosa na terenu. Ključna pitanja ostaju: kako smanjiti tenzije i kako garantovati bezbednost i funkcionisanje javnih usluga za sve građane.
Pomozite nam da budemo bolji.
