Neuston su skup površinskih morskih organizama koji često žive u i oko naslaga plastike. Neki naučnici upozoravaju da masovno uklanjanje plastike može nenamerno ukloniti i ove zajednice, ugrožavajući ekosisteme koje podržavaju. Umesto isključivog oslanjanja na mehaničko čišćenje, stručnjaci predlažu smanjenje proizvodnje plastike, sprečavanje njenog dospeća u vodene tokove i ciljane, naučno vođene intervencije.
Čišćenje Plastike Iz Okeana Može Štetiti Neustonu — Zašto Masovno Uklanjanje Nije Uvek Rešenje
Plastic bottles floating on the surface of the ocean. - New Africa/Shutterstock
Plastika predstavlja ogroman i sveprisutan problem u svetskim morima: različiti tipovi plastike se pretežno ne razlažu biološki već se raspadaju na mikroplastiku, a procene organizacije Surfers Against Sewage govore o približno 11 miliona tona plastike koje godišnje dospeju u okeane. Ta količina ozbiljno ugrožava morske vrste i osetljive ekosisteme, ali istovremeno neke metode masovnog uklanjanja plastike mogu imati neželjene posledice — naročito za zajednice površinskih organizama poznate kao neuston.
Šta je neuston i zašto je važan?
Neuston nije jedna vrsta, već skup organizama koji žive na površini vode ili su pričvršćeni za donju stranu površinskog filma (definicija prema Britannica). U taj pojam ulaze raznovrsne vrste — od vretenca i crva do plutajućih kolonija poput Physalia physalis (pacifički "man-of-war") i zlataste morske alge Sargassum, koja čini ključni element Sargaskog mora. Mnogi ekološki i ekonomski važni riblji resursi zavise od neustona ili od staništa koje on stvara (PLOS Biology).
A sandy beach covered with pebbles and plastic waste - Sergey Demo SVDPhoto/Shutterstock
Zašto uklanjanje plastike može biti problem?
Plastika i neuston često kruže istim morskim strujama i ponekad se akumuliraju zajedno u zonama poput Great Pacific Garbage Patch. Postoje dokazi da neki neustonički organizmi koriste plastiku — na primer, studija iz Biology Letters (oktobar 2012.) pokazala je da vodeni skakači (water striders) mogu polagati jaja na mikroplastiku, što utiče na dinamiku njihovih populacija (Goldstein i saradnici).
„Neki projekti čišćenja imaju potencijal da uklone čitav ekosistem koji ne razumemo i koji možda nikada nećemo moći da obnovimo.“ — Rebecca Helm, marinarka biologinja
Mehaničko uklanjanje velikih naslaga plastike često zahteva brodove, mreže i opremu koja remeti površinske zajednice organizama i može ih nenamerno ukloniti zajedno sa otpadom. To je posebno rizično kada su u pitanju slabo istražene i prolazne populacije koje se teško prate i obnavljaju.
A pile of plastic waste at the beach. - Ake Ngiamsanguan/Getty Images
Šta naučnici predlažu?
Mnogi istraživači smatraju da bi efektivnija strategija bila kombinacija pažljivih, ciljnih akcija čišćenja i snažnijih mera za sprečavanje dospeća plastike u vode:
- Smanjenje proizvodnje jednokratne plastike i bolja politika upravljanja otpadom;
- Prevencija ulaska plastike u reke i obale kroz infrastrukturu, reciklažu i zakonske mere;
- Pažljivo, selektivno čišćenje koje minimizuje štetu po neuston — na primer, izbegavanje širokih, površinskih mreža u zonama bogatim neustonom;
- Povećanje istraživanja neustoničkih zajednica kako bi se razumele njihove veze sa plastičnim naslagama i odredile bezbedne metode intervencije.
Organizacije poput The Ocean Cleanup rade na uklanjanju plastičnih gomila uočenih u otvorenom moru, ali istraživači poput Rebecca Helm pozivaju na oprez i dodatne naučne analize pre široko rasprostranjenih operacija. Cilj ostaje isti — čistiji okeani i očuvanje života — ali pristup bi morao biti uravnotežen i zasnovan na podacima kako bi se izbegla nenamerna šteta.
Zaključak: Masovno mehaničko uklanjanje plastike može pomoći u smanjenju zagađenja, ali bez dodatnih istraživanja i pažljivog planiranja može ištetiti neustonu i povezanim ekosistemima. Prioriteti bi trebalo da budu smanjenje proizvodnje i ulaska plastike u vode, istovremeno razvijajući selektivne i naučno utemeljene metode čišćenja.
Pomozite nam da budemo bolji.
