Naučnici sa Texas A&M predlažu upotrebu kontrolisanih vatrenih virova („vatrenih tornada") za čišćenje naftnih mrlja. U laboratorijskom eksperimentu stvoren je vir visok do 17 stopa koji je sagoreo do 95% goriva i proizveo oko 40% manje čađi nego tradicionalno in-situ sagorevanje. Metoda je i do skoro dvostruko brža, ali autori upozoravaju da su potrebna dodatna istraživanja emisija, bezbednosti i uticaja na morski život pre primene u praksi.
Vatreni tornada protiv naftnih mrlja: Texas A&M tvrdi 95% sagorevanja i 40% manje čađi
Illustration by Tag Hartman-Simkins / Futurism. Source: Getty Images
Kada pomislite na spašavanje okeana, verovatno zamišljate presađivanje korala, manje plastike ili robotske sakupljače otpada. Ipak, tim istraživača sa Texas A&M univerziteta predlaže radikalniju ideju: korišćenje kontrolisanih vatrenih virova, popularno nazvanih „vatreni tornada“, za sanaciju naftnih mrlja.
Kako je izveden eksperiment
Istraživači su u kontrolisanim uslovima konstruisali tri zida visine 16 stopa (≈4,9 m), postavljena u labavo trouglasto raspoređeno okruženje. Tako su izazvali formiranje kontrolisanog vatrenog vira koji je u najvećem trenutku dostizao visinu do 17 stopa (≈5,2 m). Cilj je bio uporediti ovaj tip sagorevanja sa standardnom metodom poznatom kao in-situ sagorevanje, gde se skupljena nafta zapali na površini mora.
Rezultati
Prema izveštaju tima i radu objavljenom u časopisu Fuel, kontrolisani vatreni virovi su pokazali značajne prednosti u eksperimentalnim uslovima: do 95% sagorevanja goriva i oko 40% manje proizvedene čađi u poređenju sa uobičajenim in-situ bazenskim sagorevanjem. Istraživači takođe navode da vatreni virovi sagorevaju gotovo dvostruko brže nego standardni bazeni, što bi moglo ubrzati operativne intervencije na terenu.
Šta to znači za zaštitu obala i morskih ekosistema
Autorka citirana u izveštaju, Elaine Oran, profesorka vazduhoplovnog inženjeringa na Texas A&M, ističe:
„Cilj nam je da iskoristimo haotičnu prirodu vatrenih virova kao moćan i precizan alat za restauraciju, kako bismo zaštitili obale, morske ekosisteme i okolinu u celini.“
Ipak, iako preliminarni rezultati deluju obećavajuće, autori rada naglašavaju da su potrebna dodatna istraživanja pre nego što se metoda primeni na otvorenom moru. Posebno su važni detalji o emisijama gasova, potencijalnom uticaju na morski život i bezbednosnim procedurama za izvođenje takvih operacija u različitim meteorološkim i pomorskim uslovima.
Zaključak i naredni koraci
Kontrolisani vatreni virovi predstavljaju neuobičajen, ali potencijalno efikasan pristup sanaciji naftnih izliva: brže sagorevanje uz manje čađi može smanjiti širenje zagađenja i olakšati posao timovima za intervenciju. Ipak, potrebna su polja istraživanja na realnim lokacijama, procena emisija i procene rizika pre nego što se metoda razmotri kao standardna praksa.
Pomozite nam da budemo bolji.
