U severnom delu Gaze, učiteljica Hadeel al-Gharbawi pretvorila je šator u prostor za časove joge kako bi deci pružila trenutke mira, sigurnosti i radosti. Kroz jednostavne pokrete i vežbe disanja deca kratko oslobađaju stres i odvlače misli od svakodnevnih strahova. WHO i UNICEF ističu ozbiljne posledice dugotrajne izloženosti nasilju i naglašavaju hitnu potrebu za psihosocijalnom podrškom. Program kombinuje jogu, umetnost i obrazovanje kako bi pomogao deci da povrate osećaj normalnosti.
Joga u šatoru u severnoj Gazi: trenuci mira i sigurnosti za traumatizovanu decu
[Al Jazeera]
Na severu Gaze, palestinska učiteljica Hadeel al-Gharbawi pretvorila je šator u mali prostor za časove joge, gde deca pronalaze kratke trenutke mira usred teške svakodnevice u opkoljenom pojasu.
Jednostavne vežbe koje donose olakšanje
Kroz lagane pokrete, vežbe disanja i igru, časovi imaju za cilj da deci pruže osećaj smirenja, sigurnosti i radosti. Deca sede prekriženih nogu na prostirkama, zatvaraju oči i vežbaju koncentraciju — neki su usredsređeni, drugi se smeškaju i radoznalo prate instrukcije.
Motivacija i način rada
Al-Gharbawi je ideju preuzela nakon istraživanja na internetu: pošto joga u Gazi nije lako dostupna, učila je vežbe preko mrežnih tutorijala i prilagodila ih za rad sa decom koja su pretrpela traumu.
„Želela sam da proširim aktivnosti koje radim sa decom izvan crtanja i bojenja. Kroz jogu mogu otpustiti stres i izboriti se sa teškim okolnostima oko nas,“ rekla je al-Gharbawi za Al Jazeeru.
Kontekst i potreba za podrškom
Deca u Gazi su izložena kontinuiranim ciklusima nasilja, raseljavanju i gubicima članova porodice, što je, kako ukazuje izveštaj Svetske zdravstvene organizacije (WHO), ostavilo ozbiljne posledice po njihovo mentalno zdravlje. UNICEF takođe upozorava da sva deca u Gazi zahtevaju hitne usluge mentalnog zdravlja i psihosocijalnu podršku nakon dve godine nasilja i raseljavanja.
Širi programi i dugoročni cilj
Šator u kojem se održavaju časovi joge nije samo mesto za vežbanje: al-Gharbawi tu organizuje i obrazovne i rekreativne programe — crtanje, umetničke radionice i učenje — kako bi aktivirala maštu dece i vratila osećaj normalnosti.
Učesnici kažu da im aktivnosti omogućavaju da makar na nekoliko minuta zaborave rat, teške uslove života i svakodnevne brige. „Dolazimo ovde da radimo jogu, učimo i bavimo se umetnošću,“ rekla je raseljena učenica Suwar. „Joga nam posebno daje trenutak mira i pomaže da se osećamo bezbedno i srećno.“
Zašto je to važno
Dok humanitarne organizacije pozivaju na dugotrajniju psihosocijalnu podršku, inicijative poput časova joge pokazuju kako jednostavne, lokalne aktivnosti mogu pomoći pri kratkoročnom ublažavanju stresa i doprineti oporavku dece. Takvi programi su deo šire humanitarne potrebe za pružanjem bezbednih prostora i psihološke pomoći najmlađima u kriznim sredinama.
Pomozite nam da budemo bolji.
