EU diplomate se u Briselu sastaju sa Nikolayem Mladenovom, direktorom inicijative Board of Peace, kako bi razgovarali o obnovi i budućnosti Pojasa Gaze. Na sastanku će takođe biti reči o ratu u Ukrajini i mogućim novim sankcijama Rusiji. Inicijativa je podelila evropske prestonice zbog uloge Evropske komisije i pitanja legitimiteta, dok praktične prepreke ostaju u vezi sa postizanjem i održavanjem prekida vatre.
Sastanak u Briselu: EU diplomate razgovaraju sa Nikolayem Mladenovom o rekonstrukciji i budućnosti Gaze
FILE - Board member Nickolay Mladenov speaks after the signing of a Board of Peace charter during the Annual Meeting of the World Economic Forum in Davos, Switzerland, Thursday, Jan. 22, 2026. (AP Photo/Evan Vucci, file)(ASSOCIATED PRESS)
BRISELJ — Najviši diplomate Evropske unije sastaju se u ponedeljak u Briselu sa Nikolayem Mladenovom, direktorom inicijative Board of Peace, u vezi s planovima za obezbeđivanje i obnovu razorene Pojasa Gaze.
Ko učestvuje i teme razgovora
Mladenov, bivši bugarski političar i bivši diplomata UN, sastaće se sa visokim predstavnikom EU za spoljnu politiku Josepom Borrellom i ministrima spoljnih poslova zemalja članica 27-članog bloka. Pored budućnosti Gaze, na dnevnom redu su i rat u Ukrajini i mogući novi paketi sankcija protiv Rusije.
Uloga EU i sporna pitanja
EU ima duboke veze sa Izraelom i Palestincima i igra važnu ulogu u nadzoru prelaza Rafah. Unija je takođe najveći donor Palestinske uprave, zbog čega je uključivanje EU u inicijativu Board of Peace izazvalo široku političku debatu među prestonicama članica.
Podeljena mišljenja među članicama
Pitanje saradnje sa inicijativom koju predvodi američka administracija podelilo je evropske prestonice — od Nikozije do Kopenhagena. Među državama koje su članice borda navedene su Mađarska i Bugarska, dok su među učesnicima pomenute i zemlje koje nisu članice EU, uključujući Tursku i Albaniju (kandidatkinje za članstvo) i Kosovo.
FILE - European Commissioner in charge for Democracy and Demography Dubravka Suica delivers her speech at the European Parliament during a debate on the protection of children and young people fleeing the war against Ukraine, Tuesday, April 5, 2022. In Strasbourg, eastern France. (AP Photo/Jean-Francois Badias, file)(ASSOCIATED PRESS)
Dvanaest drugih zemalja članica poslalo je posmatrače na inauguracioni sastanak u Vašingtonu: Austrija, Hrvatska, Kipar, Češka, Finska, Nemačka, Grčka, Italija, Holandija, Poljska, Rumunija i Slovačka. Tokom događaja istaknuta je i zastava EU pored zastava zemalja članica i posmatrača.
Reakcije iz Brisela
Predsednica Evropske komisije Ursula von der Leyen nije lično učestvovala, ali je Komisija poslala evropsku komesarku za mediteranske poslove Dubravku Šuicu kao posmatrača. To je izazvalo kritike iz pojedinih evropskih krugova, koji smatraju da je postupak trebalo prethodno uskladiti sa Evropskim savetom.
„Evropska komisija nikada nije trebala da prisustvuje sastanku Board of Peace u Vašingtonu“, napisao je francuski ministar Jean‑Noël Barrot na mreži X, kritikujući nedostatak konsultacija.
Portparolka von der Leyen, Paula Pinho, odgovorila je da je u nadležnosti Komisije da prihvata pozive, ali je podvukla da izvršna vlast EU formalno ne ulazi u bord i da Komisija nastoji da utiče na proces obnove i mirovne napore u Gazi kao glavni donor.
Ambicije i realnost
Američke ambicije za Board of Peace obuhvataju širok spektar ciljeva — od upravljanja i obnove Gaze do potencijalnog izazivanja tradicionalnim međunarodnim forumima poput Saveta bezbednosti UN. Ipak, te ideje mogu naići na praktične prepreke s obzirom na kompleksnost situacije u regionu i ograničen napredak u postizanju i održavanju prekida vatre.
Šta je sledeće: Očekuje se da će sastanak u Briselu dati jasniji signal o tome da li i kako će EU formalizovati saradnju sa inicijativom, te kako će koordinisati humanitarnu i političku podršku za obnovu Gaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
