Miladin Ševarlić ocenjuje da su protesti proizvođača mleka samo vrh dublje krize u srpskom agraru. Kao ključne probleme navodi posledice trgovinskih sporazuma, nedovoljnu IPARD podršku (75% iz fondova, 25% iz budžeta) i pad stočnog fonda (goveda ~30%, svinje ~20% u poslednjih 10 godina). Predlaže strože uvozne sertifikate protiv GMO hrane i izjednačavanje standarda sa EU kako bi domaći proizvođači bili konkurentniji.
Ševarlić: Protest proizvođača mleka je samo vrh ledenog brega — Srpski agrar je ozbiljno ugrožen
Miladin Ševarlić, agroekonomista i bivši profesor Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, za RT Balkan ocenjuje da aktuelni protesti proizvođača mleka predstavljaju samo vidljivi deo mnogo dublje i dugoročne krize u srpskom agraru.
Ključne opasnosti po domaću proizvodnju
Prema Ševarliću, problemi su počeli potpisivanjem prelaznog trgovinskog sporazuma i SSP‑a, uz nerešena očekivanja o brzom članstvu Srbije u EU, koja su se pokazala kao lažna ili nerealna obećanja. Srbija je, kako kaže, dugo bila uskraćena za pristup evropskim fondovima i tek sada dobija IPARD podršku u modelu 75% iz fondova i 25% iz nacionalnog budžeta — iznos koji je, prema njemu, nedovoljan i simboličan u odnosu na stvarne potrebe sektora.
"Protest proizvođača mleka je vrh ledenog brega — ispod toga leži još devedeset odsto problema koji se ne iznose u javnost."
Podaci i trendovi
Ševarlić podseća da su poslednjih 10 godina zabeleženi značajni gubici u stočarstvu: broj goveda smanjen je za oko 30%, a broj svinja za oko 20%. To su, kako navodi, kumulativni efekti loših politika, niske otkupne cene, uvoza koji kvantitativno i kvalitativno utiče na domaću proizvodnju, kao i nezadovoljavajuće institucionalne podrške.
Predlozi rešenja
Među predlozima profesora su zahtevi da Srbija, s obzirom na zakon protiv uvoza, uzgoja i prometa GMO proizvoda, traži od uvoznika mesa, mleka, jaja i prerađevina sertifikate kojima se potvrđuje da u proizvodnji nije korišćena genetski modifikovana hrana. Drugi predlog je da se ne dozvoli uvoz proizvoda koji odstupaju od standarda primenjenih u EU.
Ševarlić ističe i konkretne primere koje smatra nepravednim: neravnopravan prag aflatoksina u mleku i različita pravila o periodu zamrzavanja mesa, što po njegovom mišljenju dovodi do toga da zemlje EU plasiraju na spoljna tržišta proizvode koje ne žele ili ne smatraju odgovarajućim za sopstvene potrošače.
Skepsa prema brzom napretku
Na kraju, Ševarlić izražava skeptičan stav prema mogućnosti brzih i odlučnih promena. Po njegovim rečima, sve dok se pravila i standardi ne izjednače i dok država ne pruži konkretniju i jaču podršku, domaći proizvođači neće biti u ravnopravnom položaju na tržištu.
Zaključak: Protest proizvođača mleka upozorava na ozbiljniji sistemski problem u agraru Srbije koji zahteva koordinisane mere — od regulative uvoza i sertifikacije do značajnije državne i finansijske podrške.
Pomozite nam da budemo bolji.
