Britanski naučnici kopaju za drevnim patogenima u pingvinskom guanu na Antarktiku

Pingvini su pratili rad naučnika sa izrazitim interesovanjem. Troje istraživača, zaštićeno u sterilnoj ličnoj opremi, danima je pretraživalo okoliš oko kolonija u potrazi za guanom i jezgrama jezerskog sedimenta koje čuvaju genetske tragove iz prošlosti.

„Bili su veoma radoznali, hteli su da vide šta radimo“, rekla je dr Roseanna Mayfield, vanredna profesorka za ambientalne nauke na Univerzitetu u Notingemu. „Neki su bili i prilično nestašni. Sigurna sam da su se pitali zašto smo tu.“

Cilj projekta

Projekat nazvan PathoPast ima za cilj da izgradi prvu istorijsku arhivu ptičjih patogena na Antarktiku. Tim planira da iz jezgra sedimenta i savremenih uzoraka guana ekstrakuje DNK i RNK kako bi mapirao koje su mikroorganizme ptice nosile kroz vreme i kako su populacije reagovale na bolesti.

Zašto je to važno

U poslednjih nekoliko godina visoko patogeni soj ptičijeg gripa H5N1 širi se globalno i prvi put je potvrđen na Antarktiku krajem 2023. Istraživači su zabeležili sporadične slučajeve, a nedavno je u časopisu Scientific Reports dokumentovan masovni pomor — najmanje 50 skuata je uginulo usled višestruke nekroze organa. Takvi događaji pokazuju potrebu za istorijskim podacima o patogenima.

Terenski rad i metode

Tim PathoPast proveo je 18 dana na King George ostrvu, bazom za rad na jezerima Ardley i Yannae. Istraživači su uzeli šest jezgra sedimenata, uzorke vode za hemijsko i mikrobno ispitivanje, kao i svež guano iz kolonija chinstrap, gentoo i Adélie pingvina radi poređenja prošlih i sadašnjih genetskih zapisa.

Rad je bio otežan zbog neobično kasnog topljenja leda i jakog vetra: oprema je težila oko 70 kg, a na vodi su se suočili sa debelim pločama leda. Jezgra su prikupljena čekićem i sistemom za vađenje uzoraka, a zatim pažljivo zapakovana i poslata u Punta Arenas pre konačnog prevoza u laboratorije u Notingemu i Hong Kongu.

Bezbednost i rizici

Vođe projekta ističu da su biološki rizici niski — tim ne radi sa zaleđenim ostacima i ne pokušava da kultiviše žive viruse iz jezgra, već samo izvlači genetske fragmente. Ipak, prikupljanje svežeg guana zahtevalo je zaštitnu opremu i plan za inaktivaciju eventualnih virusa u uzorcima.

„Najverovatniji ishod je da pronađemo samo tragove neaktivnih mikroba“, rekao je dr Alex Williams iz Univerziteta Hong Kong. „Dno ovih jezera nije smrznuto; uslovi pomažu očuvanju genetskog materijala, ali nisu kao sibirski permafrost.“

Šta očekivati

Iako tim ne očekuje da će rekonstruisati potpunu istoriju svih pingvinskih mikroba, nadaju se da će arhiva pokazati koje su bolesti uticale na ptice tokom vremena i kako su populacije odgovarale. Prve preliminarne analize predviđaju se u roku od oko godinu dana, zavisno od logistike i laboratorijskih procedura.

Značaj za širu javnost

Razumevanje istorije patogena u antarktičkim pticama može pomoći naučnicima da procene otpornost populacija na nove pretnje, uključno sa H5N1, i unapredi mere očuvanja. Projekat je finansiran od POLARIN-a i predstavlja međunarodnu saradnju istraživača iz više institucija.

Ovaj rad je od globalnog značaja i može imati implikacije za praćenje bolesti u divljim populacijama širom sveta.