U Hirošimi su počeli konsultativni pregovori članica Antarktičkog sporazuma fokusirani na klimatske promene, sve veći pritisak turizma i rastuće geopolitičke tenzije. WWF traži poseban zaštitni status za imperatorske pingvine koje je IUCN proglasio ugroženim, dok delegati razmatraju ograničenja pristupa i kvote za posete. Povećano prisustvo Kine i smanjenje kapaciteta SAD dodatno komplikuju mogućnost brzog dogovora.
Pregovori o Antarktiku u Hirošimi: Klima, Turizam i Geopolitika Pod Lupom
Antarctic treaty members meeting in the Japanese city of Hiroshima are set to focus discussions on climate change and tourism (PAUL MILLER)(PAUL MILLER/AFP/AFP)
U japanskom gradu Hirošima započeli su važni konsultativni pregovori država članica Antarktičkog sporazuma, sa naglaskom na rastuće pretnje koje kontinentu predstavljaju klimatske promene, pritisak turizma i geopolitičke tenzije.
Antarktički sporazum
Antarktički sporazum, potpisan 1959. godine, proglašava kontinent "zemljom nauke i mira" i zamrzava teritorijalne pretenzije. Region od oko 14 miliona km² — otprilike dvostruko veći od Australije — sadrži oko 90% svetske slatke vode.
Skoro 60 država je potpisalo sporazum, a 29 zemalja vodi naučna istraživanja sa približno 100 baza i objekata. Neke zemlje imaju značajno prisustvo: SAD upravljaju sa sedam objekata, Rusija sa 11, Argentina sa 13, a Čile sa 14, prema podacima Saveta upravnika nacionalnih antarktičkih programa.
Rasprave i podeljeni stavovi
Prema izveštajima, u Hirošimi učestvuje oko 400 zvaničnika i istraživača iz skoro 50 zemalja. Glavne teme su klimatske promene i mere za ublažavanje ekološkog uticaja rastućeg turizma — uključujući razmatranje ograničenja pristupa određenim oblastima i mogućih kvota poseta.
Predsedavajući sastankom Hideki Uyama iz Ministarstva spoljnih poslova Japana upozorio je da je postizanje međunarodnog konsenzusa "težak proces" i da se globalne podele odražavaju i u antarktičkim pregovorima.
Imperatorski pingvini
WWF apeluje da imperatorski pingvini budu proglašeni posebno zaštićenom vrstom na skupu u Hirošimi. IUCN je nedavno ovu vrstu označio kao ugroženu. Imperatorski pingvini zavise od stabilnog morskog leda za razmnožavanje i lov, a njegovo ranije raspadanje usled globalnog zagrevanja dovodi do drastičnog pada populacija.
„Sa šokantnim opadanjem antarktičkog morskog leda koje trenutno posmatramo, ovi simboli leda mogli bi se suočiti sa izumiranjem do kraja veka ako odmah ne preduzmemo mere,“ izjavio je Rod Downie, glavni savetnik WWF-a za polarne oblasti i okeane.
Kineske ambicije i geopolitičke promene
Kina intenzivno širi polarne naučne kapacitete i planira izgradnju šeste istraživačke stanice nakon otvaranja pete 2024. godine. Stručnjaci upozoravaju na povećano interesovanje za prirodne resurse, iako su veliki resursi Antarktika teško dostupni zbog međunarodnog režima i uslova.
Istovremeno, američko prisustvo je oslabilo: nakon 2025. SAD nisu imale ledolomac u Južnom okeanu, što su neki posmatrači ocenili kao povlačenje iz određenih naučnih aktivnosti. Smanjena delegacijska prisutnost velikih sila dodatno komplikuje mogućnost brzog postizanja dogovora.
Šta sledi?
Na dnevnom redu su predlozi za strožu zaštitu delova Antarktika, kvote i pravila za turiste, kao i konkretne mere očuvanja ugroženih vrsta poput imperatorskog pingvina. Rezultati pregovora zavisiće od diplomatskih kompromisa između zemalja sa različitim interesima i kapacitetima.
Brojke i činjenice: Antarktik ~14 miliona km²; ~90% svetske slatke vode; skoro 60 potpisnica sporazuma; ~100 baza; ~120.000 posetilaca u sezoni 2024–2025.
Pomozite nam da budemo bolji.
