Medojević: 'Državni udar' 2016. bio je Milo Đukanovićev "Plan B"

Nebojša Medojević, predsednik Pokreta za promene, izjavio je za RT Balkan da je navodni "državni udar" na dan izbora 16. oktobra 2016. zapravo predstavljao 'plan B' režima Mila Đukanovića. Incident koji je, nakon deset godina, okončan oslobađajućom presudom Apelacionog suda Crne Gore, prema njegovim tvrdnjama, bio je deo šire strategije za očuvanje vlasti.

Šta je, po Medojeviću, bio 'plan A' i zašto je prešao na 'plan B'

Medojević tvrdi da je prvobitni scenario ('plan A') predviđao ubacivanje provokatora među pristalice Demokratskog fronta (DF) — u majicama sa obeležjima DF, sa zastavama Rusije i Srbije — kako bi izazvali haos: paljenje sedišta TV Pink i napad na opštinski odbor DPS u Podgorici. Kao cilj je bila navedena i destabilizacija koja bi omogućila proglašenje vanrednog stanja i zabranu DF-a.

"Plan A je bio da se izazove haos i da se opozicija optuži za pokušaj nasilnog preuzimanja vlasti. Kada se taj scenario pokazao rizičnim, prešli su na plan B", rekao je Medojević.

Realizacija 'plana B' i uloga ubačenih aktera

Prema njegovim rečima, DF je nekoliko dana pre izbora saznao za plan i upozorio javnost, savetujući aktivistima da posle glasanja ostanu kod kuće. Medojević tvrdi da je već pola sata po objavi tog upozorenja režim počeo da sprovodi 'plan B' — dovođenje ljudi predstavljenih kao pripadnici Državne bezbednosti, navodni "specijalci" i strani akteri koji su delovali neubedljivo i bili nedovoljno sposobni za organizovani oružani napad.

Geopolitički kontekst i medijska naracija

Medojević ističe da je 2016. godina bila obeležena jačanjem "ruskog narativa" u zapadnim medijima i da je taj globalni kontekst iskorišćen kako bi se crnogorski izbori predstavili kao rezultat stranog mešanja. Po njegovim rečima, režim je iskoristio taj ambijent i podršku određenih zapadnih struktura da legitimira pripisivanje krivice Rusiji i tako opravda svoje postupke.

Posledice i uticaj na pravosuđe

Medojević smatra da su posle 30. avgusta 2020. propustile ključne reforme koje bi rasvetlile i demontirale uticaje bivšeg režima. Navodi probleme u pravosuđu: bekstva prvostepeno osuđenih, oslobađanja optuženih za učešće u narko-kartelu i nastavak krivičnih dela, što, kako tvrdi, ukazuje na kontrolu tužilaštva kroz ključne ljude kao što su vrhovni državni tužilac Milorad Marković i glavni specijalni tužilac Vladimir Novović.

Zapljena kokaina i političke posledice

Medojević podseća na zaplenu 26 tona kokaina na brodu "MSC Gajana" u SAD, koju povezuje sa ljudima bliskim DPS-u. Po njegovoj tvrdnji, ta zaplena je umanjila američku podršku Đukanoviću i doprinela mirnijoj predaji vlasti 2020. godine, uz, kako navodi, dogovor da Đukanović neće biti priveden.

Opasnost politizacije tužilaštva

Jedna od ključnih upozorenja iz intervjua je mogućnost da glavni specijalni tužilac Vladimir Novović iskoristi svoj položaj za političku promociju i eventualni ulazak u politiku, te da hapšenjima nastoji da poveća sopstvenu popularnost pred naredne izbore. Medojević ocenjuje da bi to moglo stvoriti lažne antikorupcijske inicijative koje bi onemogućile stvarne reforme.

Zaključak

Medojević poručuje da su događaji iz 2016. i postupci nakon 2020. pokazali koliko su institucionalne slabosti i nedostatak radikalnih reformi ostavili prostora za manipulacije i za ponovno učvršćivanje mreža lojalnih bivšem režimu. Poziva na temeljne reforme pravosuđa i čišćenje institucija kao uslov za povratak poverenja u državu.