„Mogadišu Jemena”: Somalske izbeglice u Adenu zaglavljene između siromaštva i neizvesnosti

Na periferiji privremenog glavnog grada Jemena, Adena, četvrt al-Basateen počinje tamo gde se asfalt prestaje i prelazi u uske, peščane uličice. Ovo naselje, koje meštani često zovu i „Mogadišu Jemena” ili „somalijska četvrt”, nosi višedecenijsku priču o migracijama: arapski se prepliće sa somalijskim, dok lica čuvaju sećanja na drugu obalu Adenskog zaliva.

Život između dnevnice i neizvesnosti

Prema lokalnim procenama, u al-Basateenu živi više od 40.000 ljudi, većinom osoba somalijskog porekla. Većina radi na dnevnice — često u građevinarstvu ili kao fizički radnici — ali redovnih poslova gotovo da nema. Mnogi zarađuju između 3.000 i 4.000 jemenskih rijala dnevno (manje od 3 USD), što nije dovoljno ni za osnovne potrebe.

Ashour Hassan, stanovnik u srednjim tridesetim: „Živimo iz dana u dan. Ako nađemo posao, jedemo. Ako ne, čekamo bez hrane do sutra.”

Porodice, žene i deca

Porodice se oslanjaju na prihode i muškaraca i žena: dame čiste stanove ili prodaju hleb i tradicionalnu hranu koja spaja jemenske i somalijske ukuse. Deca su često prinuđena na rad — jedna od glavnih zarada jeste sakupljanje i sortiranje otpada radi prodaje plastike i metala.

Stambeni uslovi otkrivaju siromaštvo: gusto zbijene kolibe od lima ili male sobe, zemljani putevi i naslage otpada razdvajaju kuće. U tom okruženju i pravni status dodatno opterećuje zajednicu.

Pravni status i osećaj „odloženog pripadanja”

Mnogi stanovnici četvrti su izbeglice po dokumentima, uključujući i one rođene u Adenu koji nemaju jemensko državljanstvo. Taj paradoks — odrasli i deca koji poznaju samo Aden, ali su pred zakonom i dalje izbeglice — stvara dubok osećaj „odloženog pripadanja”.

Fatima Jame, majka četvoro dece, rođena u Adenu: „Ne znamo drugu zemlju osim Jemena. Studirali smo ovde i sklapali brakove ovde, ali nismo jemenski državljani — pred zakonom ostajemo izbeglice.”

Kako je rat pogoršao situaciju

Situacija za migrante i izbeglice pogoršala se od početka sukoba 2014. godine između Hutija i centralne vlade u Sani. Nasilje, pad humanitarne pomoći i ograničene mogućnosti zapošljavanja pojačali su pritisak i na domaće zajednice i na izbeglice.

Ujedinjene nacije putem Kancelarije za koordinaciju humanitarnih pitanja (OCHA) navode da je finansiranje programa podrške u Jemenu za 2025. pokrilo samo oko 25% procenjenih potreba, što je direktno pogodilo hiljade porodica. Prema podacima Agencije UN za izbeglice (UNHCR), Jemen je do jula 2025. prihvatio više od 61.000 tražilaca azila i izbeglica, pretežno iz Somalije i Etiopije.

Priče pojedinaca

Neki stanovnici pamte prve talase iz 1990-ih. Youssef Mohammed, 53, jedan je od ranih doseljenika i danas izdržava porodicu od sedam članova. Mnogi, kaže on, nisu dobili podršku godinama, pa su neke porodice odlučile da se vrate u Somaliju „pre nego što ovde umru od gladi”.

U međuvremenu, novi dolasci i dalje stižu morskim putem. Mnogi planiraju da Jemen budu tranzitna tačka ka bogatijim zemljama. Hussein Adel, 30, stigao je pre nekoliko meseci oslanjajući se na štaku nakon povrede tokom prelaska granice. Sada spava na krovu rođakove kuće i traži povremeni posao.

Nada i preživljavanje

Iako su mučeni siromaštvom i pravnom neizvesnošću, neki pojedinci su uspeli da kroz obrazovanje ili mala preduzeća poboljšaju svoj položaj, podstičući lokalnu ekonomiju. Međutim, to su retki primeri u odnosu na veliku većinu koja živi u nesigurnosti.

Na prvi pogled, al-Basateen izgleda kao svaka radnička četvrt u gradu iscrpljenom krizama. Ali tu postoji dodatna trauma — osećaj neprekidnog nepripadanja, uspomene na izbeglištvo i trajna nesigurnost koju je teško otkloniti bez značajnijeg međunarodnog odgovora i promena u politici prema izbeglicama.