Sažetak: Ali Larijani (68) deluje kao ključni strateg iza iranskih nuklearnih pregovora, uprkos tome što neće biti prisutan u Ženevi. Njegova dugogodišnja karijera u revolucionarnoj gardi, državnim medijima i parlamentu, te poverenje vrhovnog vođe, čine ga centralnom figurom. Podržava pregovore, ali upozorava da bi dugotrajan pritisak mogao promeniti iranski stav; SAD su ga sankcionisale zbog optužbi za učešće u gušenju protesta.
Ali Larijani: Tihi strateg koji oblikuje iransku nuklearnu politiku
Iran's security chief Ali Larijani won't attend renewed talks with US negotiators in person, but the veteran insider is a central figure in the Islamic republic's security and nuclear policy (Anwar AMRO)(Anwar AMRO/AFP/AFP)
Kada se američki i iranski pregovarači sastaju u Ženevi, Ali Larijani neće biti prisutan za pregovačkim stolom — ali će, prema ocenama analitičara, i dalje biti ključna figura koja utiče na tok iranske nuklearne politike.
Ko je Larijani?
Larijani (rođen 1957. u Nadžafu, Irak) je dugogodišnji bezbednosni i politički zvaničnik koji uživa poverenje vrhovnog vođe, ajatolaha Alija Khameneija. Karijeru je gradio u Iranskoj revolucionarnoj gardi tokom rata Iran–Irak, vodio državnu radiodifuziju IRIB, služio kao predsednik parlamenta (2008–2020) i bio glavni pregovarač za nuklearna pitanja sredinom 2000-ih.
Uloga u aktuelnoj diplomatiji
Nedavno je imenovan za predsednika Vrhovnog saveta za nacionalnu bezbednost (SNSC) — poziciju na kojoj je već bio decenijama ranije — i od tada se pojavljivao u diplomatskim kontaktima, uključujući susret sa predsednikom Rusije i razgovore sa zvaničnicima država Zaliva. Iako ne sedi za pregovaračkim stolom u Ženevi, on koordinira strategiju i daje smernice koje oblikuju Tehranov pristup.
Stavovi i strateška logika
Larijani je opisan kao konzervativac s pragmatičnim pristupom: podržavao je nuklearni sporazum iz 2015. i zagovarao pregovore s velikim silama, ali je i upozorio da dugotrajan spoljni pritisak može naterati Iran da preduzme mere za sopstvenu odbranu. U maju i martu 2025. javno je naglasio da Iran neće težiti nuklearnom oružju, ali da će reagovati ako bude prisiljen.
"Ne idemo ka (nuklearnom) oružju, ali..." — izjava koju je Larijani izneo u državnim medijima, odražava njegovu kombinaciju diplomatske otvorenosti i naglašene odgovornosti za nacionalnu bezbednost.
Kontroverze i sankcije
Američke vlasti su ga u januaru 2025. uvele na listu sankcionisanih zvaničnika, optuživši ga za ulogu u "nasilnom gušenju" protesta koji su izbili zbog ekonomskih poteškoća. Larijani je priznao da su ekonomski problemi izazvali proteste, ali je kao uzrok nasilja naveo navodno strane aktere i mešanje SAD i Izraela.
Ambicije i politički balans
Analitičari ga opisuju kao "insajdera" s ambicijama za višu funkciju, što, prema oceni posmatrača, stvara podsticaj da istovremeno očuva sistem i sačuva svoje političke karte. Njegov povratak na čelo SNSC tumači se i kao signal pragmatičnijeg pristupa iranskoj bezbednosnoj politici.
Zaključak: Larijanijeva kombinacija iskustva, bliskosti vrhovnom vođi i spremnosti na diplomatski dijalog čine ga centralnom, ali diskretnom figurom u oblikovanju politike koja će odlučivati budućnost iranskih pregovora o nuklearnom programu.
Pomozite nam da budemo bolji.
