Suša u okolini Kirsehira dostigla je istorijske razmere: grad je zabeležio najmanje padavina u poslednjih 65 godina, a 2025. je najgora godina u višegodišnjem trendu. Podzemne i površinske vode su znatno opale i nalaze se na kritičnim nivoima, dok vlasti uvode mere štednje. Stručnjaci pozivaju na hitne agronomske prilagodbe, efikasnije navodnjavanje i odgovorno upravljanje vodnim resursima.
Suša u centralnoj Turskoj dostigla kritične nivoe — Kirsehir zabeležio najmanje padavina u 65 godina
Photo Credit: iStock
Turski naučnici upozoravaju da je suša u centralnom delu Turske dostigla istorijski intenzitet, dok dugotrajni nedostatak padavina i rast temperature dodatno iscrpljuju vodne rezerve.
Prema izveštaju Daily Sabah, grad Kirsehir u centralnoj Turskoj zabeležio je najmanje padavina u poslednjih 65 godina, a zbirni podaci za 2025. godinu označeni su kao najgori u višegodišnjem trendu sušenja. Ovaj pad padavina, u kombinaciji sa toplijim letima, stvara snažan pritisak na površinske i podzemne izvore vode, sa direktnim posledicama po poljoprivredu i snabdevanje vodom za domaćinstva.
Stanje zaliha i posledice
Stručnjaci navode da su bare, rezervoari i drugi površinski izvori znatno opali, a neki su i potpuno presušili. Nivo podzemnih voda pao je na kritične tačke, što otežava i navodnjavanje i snabdevanje pijaćom vodom u ruralnim i gradskim oblastima.
„Ova kombinacija niskih padavina i viših temperatura direktno je uticala na zalihe vode,“ rekao je profesor Sultan Kiymaz sa Departmana biosistemskog inženjeringa, Fakulteta poljoprivrede KAEÜ. „Bara, akumulacije i drugi izvori površinskih voda su znatno opali, a neki su potpuno presušili. Nivo podzemnih voda takođe je pao na kritične nivoe.“
Suša u centralnoj Turskoj je jedna lokalna manifestacija šireg globalnog trenda povezanog sa klimatskim promenama: duži periodi suše se smenjuju sa intenzivnim, ali kratkotrajnim padavinama koje uzrokuju poplave i eroziju zato što presušeno tlo ne apsorbuje vodu.
Regionalni i globalni uticaji
Posledice su višestruke: gubici useva i stoke, pooštrena ograničenja u potrošnji vode, veći rizik od požara i narušavanje lokalnih prihoda. Slični obrasci zabeleženi su u drugim regijama, poput američkog Zapada (manjak snega u Stenovitim planinama) i delova Evrope pogođenih izmenama u obrascima padavina.
Mere i preporuke
Turske vlasti uvode planove upravljanja i štednje vode i apeluju na stanovništvo da smanji potrošnju. Profesor Kiymaz podvlači da je potrebno kombinovati državne politike i individualne mere štednje.
„Naše ministarstvo je pokrenulo nacionalnu mobilizaciju za efikasnost vode… Voda mora biti korišćena svesno,“ rekao je Kiymaz. „U Turskoj oko 77% potrošnje vode ide u poljoprivredu, ali i domaćinstva i industrija vrše pritisak na ograničene resurse. Efikasna upotreba i odgovorno upravljanje su ključni.“
Docent Ramazan Ayranci sa Departmana za ratarske kulture KAEÜ savetuje konkretne agronomske prilagodbe: rotacija useva, ostavljanje parcela u ležaju u najkritičnijim periodima, izbor useva sa manjom potrebom za vodom i prijemčivijim, sušom otpornim sortama žitarica.
Za ublažavanje posledica i povećanje otpornosti preporučuju se i: poboljšana kontrola i praćenje podzemnih voda, investicije u sisteme za navodnjavanje sa velikom efikasnošću, skladištenje oborinskih voda i edukativne kampanje o odgovornoj potrošnji.
Situacija u Kirsehiru ukazuje na hitnu potrebu za kombinacijom kratkoročnih mera štednje i dugoročnih prilagođavanja u poljoprivredi i upravljanju vodnim resursima kako bi se smanjili rizici za lokalne zajednice i ekonomiju.
Pomozite nam da budemo bolji.
