Podgorica Osvetljena U Bojama Ukrajine: Polemike, Pomoć Kijevu I Reakcije Regiona

Zgrada Vlade Crne Gore u centru Podgorice sinoć je bila osvetljena bojama ukrajinske zastave kao izraz podrške Ukrajini i njenim građanima, saopštila je Vlada. Simboličan gest izazvao je žustre reakcije u domaćoj javnosti i medijima.

Vladina izjava: Iz Vlade Crne Gore istakli su da je osvetljenje znak solidarnosti sa Ukrajinom i zahvalili međunarodnim partnerima na podršci.

IN4S: "Nevjerovatno je da predstavnici izborne volje građana Crne Gore... zauzimaju ovako otvoren i propagandni stav"

Kritike i argumenti IN4S-a: Podgorički portal IN4S u uredničkom komentaru ocenjuje da zvanična Podgorica forsira "antiruski" narativ uprkos istorijskim vezama sa Rusijom i podseća na višestruku rusku pomoć Crnoj Gori u 19. veku. Portal takođe navodi da je delovanje državnih organa motivisano pritiscima međunarodnih centara moći ili potrebom da se potvrdi lojalnost partnerima.

Konkretnija pomoć Crne Gore Ukrajini

Osim simbolične podrške, Crna Gora je od početka sukoba slala i materijalnu pomoć Kijevu. Prema dostupnim podacima, isporučeno je:

• 7.000 suvih dnevnih obroka
• 500 šlemova i 300 borbenih prsluka
• 600 balističkih zaštitnih ploča za prsluke
• 600 mina za minobacače kalibara 60 i 82 mm
• 266 lansera i raketa lakog prenosnog PVO sistema "Strela 2M"

Skoro je doneta i odluka da se Vojska Crne Gore, sa nekoliko oficira, uključi u obuku ukrajinskih snaga.

Istorijski kontekst crnogorsko-ruskih odnosa

Tekst podseća na dugu istoriju veza Crne Gore i Rusije: carska Moskva je u 19. veku davala subvencije i podršku crnogorskoj upravi — na primer, isplate od 1.000, a kasnije 9.000 dukata godišnje, kao i znatnu finansijsku pomoć sredinom veka. Ovaj istorijski okvir koristi se u polemici koja dovodi u pitanje sadašnju prozapadnu politiku Podgorice.

NATO, bombardovanje 1999. i memorija žrtava

U tekstu se podseća i na događaje iz 1999. godine kada su tokom NATO bombardovanja pogođene mete u Crnoj Gori — aerodrom u Golubovcima, skladište u Tuzima, kasarne u Nikšiću i Danilovgradu i radar na Luštici. Posebno je istaknuta tragedija u Murinu 30. aprila 1999. kada su u napadu poginula deca i civili.

Ministar spoljnih poslova Srđan Darmanović je 5. juna 2017. u Vašingtonu predao instrument o pristupanju Crne Gore NATO-u, čime je država postala 29. članica Alijanse bez organizovanog referenduma.

Reakcije iz regiona i dalje poteze

Poruke podrške Ukrajini stigle su i iz Prištine (premijer privremenih institucija Albin Kurti) i iz Tirane (Elisa Spiropali, ministarka za Evropu i spoljnu politiku). Ministarstvo spoljnih poslova Crne Gore takođe je saopštilo da se razmatra uvođenje viza za ruske državljane u sklopu usklađivanja vizne politike sa EU.

Zaključak: Osvetljenje zgrade Vlade u bojama ukrajinske zastave pojačalo je postojeće podele u javnosti: dok vlast ističe solidarnost sa Ukrajinom i praktičnu podršku Kijevu, kritičari podsjećaju na istorijske veze sa Rusijom i posledice prozapadnih poteza. Ova tema ostaje važna za dalji razvoj spoljne politike i regionalne dinamike.