Studija iz Hong Konga otkriva LCM (monomere tečnih kristala) iz telefonskih ekrana u blubberu, mišićima i mozgovima delfina i marsvina. Naučnici sumnjaju da su hemikalije dospele preko riba u lanac ishrane i upozoravaju na rizike po zdravlje životinja i ljudi. Iako su LCM delimično povučeni iz novih uređaja, velika količina ostaje u e-otpadima, pa autori pozivaju na strožu kontrolu i bolje upravljanje e-otpadom.
Hemikalije Iz Telefona Otkrivene U Mozgu Delfina — Hitni Poziv Za Strožu Kontrolu E-otpada
Dolphin are showing signs of toxic chemicals after eating polluted fish - Haitong Yu
Nova studija istraživača iz Hong Konga otkriva tragove sintetičkih monomera tečnih kristala (LCM) — hemikalija koje se koriste u ekranima telefona i računara — u potkožnom masnom tkivu (blubber), mišićima i mozgovima delfina i marsvina.
Istraživački tim je analizirao uzorke tkiva uginućih jedinki i identifikovao čestice koje potiču od odbačenih stakala telefonskih ekrana. Naučnici smatraju da su LCM verovatno dospele u organizme morskih sisara preko hrane: ribe koje su apsorbovale zagađivače unete su u lanac ishrane delfina.
Prof. Yuhe He (City University of Hong Kong): Naša istraživanja pokazuju da LCM iz svakodnevne elektronike nisu samo zagađenje — oni se nakupljaju u mozgovima ugroženih delfina i marsvina.
Autori studije upozoravaju da su monomeri tečnih kristala u velikoj meri povučeni iz novih potrošačkih uređaja tokom poslednje decenije, ali da i dalje postoji ogromna količina stare LCM-tehnologije u opticaju i, što je kritičnije, na deponijama i neformalnim odlagalištima e-otpada širom sveta. Kako se ovi materijali ispiraju u vodene tokove, oni stvaraju novi problem zaostalog, perzistentnog zagađenja.
Iako su ranija istraživanja već detektovala LCM u ribama i beskičmenjacima, ovo je, prema autorima, prvo istraživanje koje dokumentuje prisustvo ovih supstanci u tkivima delfina i marsvina.
Sonja Eisfeld Pierantonio (Whale And Dolphin Conservation): Ovo je duboko zabrinjavajući nalaz i ukazuje da možda svedočimo pojavi još jednog perzistentnog, bioakumulativnog zagađivača u morskim hranidbenim mrežama. Potrebne su strože regulative, bolje procene bezbednosti i efikasnija kontrola e-otpada kako bismo sprečili da ove opasne hemikalije dospeju u more.
Studija je objavljena u časopisu ACS Environmental Science & Technology. Autori pozivaju na hitne mere za bolju upravu e-otpadom i strože norme za hemikalije u elektronici, kako bi se umanjio rizik po morski život i, posredno, po ljudsko zdravlje.
Šta ovo znači: Prisustvo LCM u ključnim organima vrsta na vrhu lanca ishrane ukazuje na sposobnost ovih supstanci da se bioakumuliraju i potencijalno utiču na zdravlje životinja — uključujući rizike od karcinoma, oštećenja imuniteta i reproduktivnih problema.
Pomozite nam da budemo bolji.
