Revizija 181 naučne studije pokazuje da su PBDE, grupа vatrostalnih aditiva zabranjenih pre oko 20 godina, i dalje prisutni u tlu, sedimentima, zatvorenim prostorima i hranidbenim lancima u Evropi. Iako zabrane smanjuju emisije, stare stvari, deponije i tokovi otpada i dalje oslobađaju ove perzistentne zagađivače. Autori upozoravaju da reciklaža i cirkularna ekonomija bez hemijske sigurnosti mogu ponovo širiti nasleđene zagađivače.
Zabranjeni pre 20 godina: toksični PBDE i dalje u domovima, zemlji i ribi širom Evrope
Photo Credit: iStock
Nedavna sistematska revizija pokazuje da polibrominirani difenil eteri (PBDE), grupa vatrostalnih hemikalija zabranjenih pre oko dve decenije, i dalje postoje u tlu, sedimentima, zatvorenim prostorima i hranidbenim lancima širom Evrope. Iako su zabrane smanjile emisije, stare stvari i tokovi otpada i dalje oslobađaju ove perzistentne zagađivače.
Šta pokazuje revizija?
Pregled objavljen u časopisu Environmental Research obuhvatio je 181 recenziranu studiju o prisustvu PBDE u Evropi. Nalazi dokumentuju detekcije u raznovrsnim okruženjima — od kancelarija u Španiji do zasneženih alpskih područja u Slovačkoj. Revizija potvrđuje da PBDE nisu jednostavno nestali nakon regulatornih mera: kuće, stari proizvodi i otpadni tokovi ostaju izvori ponovnog oslobađanja.
Gde se najčešće nalaze?
PBDE su se nekada široko koristili u građevinskim materijalima, elektronici, automobilima, nameštaju, tekstilu i penastim ispunama. Revizija ukazuje na sledeće obrasce kontaminacije:
- BDE-209 je najčešće registrovan u sedimentima i mulju iz otpadnih voda.
- BDE-47 i BDE-99 češće se detektuju u tlu i vazduhu.
- Unutrašnji prostori (npr. stari kauči, elektronika, prašina) pokazuju znatno više koncentracije nego otvoreni prostori.
- Kontaminacija je jača u urbanim područjima, blizu fabrika i deponija.
Kako se šire?
PBDE se kreću kroz povezane puteve: iz proizvoda u prašinu, iz prašine u otpadne vode, iz otpadnih voda u mulj, iz mulja u tlo i iz sedimenata u vodene lance ishrane. To znači da ljudi mogu doći u dodir s njima kroz udisanje prašine, kontaminiranu hranu (npr. ribu), kontakt sa zemljištem ili putem otpadnih tokova.
"PBDE se kreću kroz povezane sisteme: iz proizvoda u prašinu, iz prašine u otpadne vode, iz otpadnih voda u mulj, iz mulja u tlo i iz sedimenta u vodene lance ishrane," rekao je Khaled Abass, vodeći autor i toksikolog životne sredine sa University of Sharjah. "Cirkularna ekonomija bez hemijske sigurnosti može nenamerno reciklirati nasleđene zagađivače."
Efekti zabrana i preostali rizici
Revizija sugeriše da su zabrane uvedene početkom 2000-ih dovele do pada koncentracija PBDE u nekim medijima poput tla i vazduha, ali nisu eliminisale rizik. Primer za to je američka studija iz 2024. koja je još uvek detektovala PBDE u ribi. Glavni razlog je što su PBDE perzistentni i već su ugrađeni u stare proizvode i kolonama otpada.
Praktične implikacije
Autori upozoravaju da prelazak na cirkularnu ekonomiju (ponovna upotreba i reciklaža) bez striktne kontrole hemikalija može vratiti ove zagađivače u upotrebu. Potrebne su mere kao što su bezbedno uklanjanje i upravljanje starim proizvodima, testiranje recikliranih materijala i pažljiva kontrola lokacija s povećanim rizikom (deponije, stare fabrike, područja pogođena požarima).
Šta možete uraditi kod kuće: redovno provetravajte prostorije, čistite prašinu vlažnim brisanjem i usisivačem s HEPA filterom, izbegavajte lomljenje stare pene i nameštaja koji može sadržati PBDE, i informišite se o pravilnom odlaganju elektronike i većeg nameštaja u lokalnim centrima za upravljanje otpadom.
Pomozite nam da budemo bolji.
