Suša i poplave ugrožavaju nigerijsku poljoprivredu — 61% farmera smatra sušu najvažnijom pretnjom

Istraživanje zasnovano na intervjuima sa 480 malih poljoprivrednika širom Nigerije ukazuje na rastući pritisak klimatskih promena na glavne useve zemlje. Poljoprivreda obezbeđuje egzistenciju za oko 60% stanovništva i učestvuje sa približno 30% u bruto domaćem proizvodu, dok većina useva zavisi od kiše, što ih čini ranjivim na ekstremne vremenske prilike.

Ključni nalazi

Ispitivanje je obuhvatilo važne useve: jam, soju, kukuruz, proso, kasavu, pirinač i sorghum. Rezultati pokazuju da je suša označena kao najozbiljnija klimatska pretnja (61%), dok poplave pogađaju 14% ispitanih i posebno ugrožavaju kukuruz i kasavu. Intenzitet visokih temperatura je označen kao manje direktno štetan u poređenju sa sušom i poplavama.

Autori navode da suša predstavlja primarnu prijetnju po produktivnost i prihode malih farmi, dok lokalne poplave i loša drenaža dodatno povećavaju rizike.

Regionalni trendovi i posledice

U Nigeriji su sušni periodi poslednjih 20 godina postali učestaliji i dugotrajniji. Procene pokazuju da su ekstremno suvi periodi porasli za oko 28% u odnosu na 1990‑te. Istovremeno, neregularne padavine i slaba infrastruktura za odvodnjavanje pogoršavaju poplave u određenim regionima.

Jaz u informisanosti

Samo 42,3% ispitanih farmera izjavilo je da je dobilo pouzdane informacije o klimatima i strategijama prilagođavanja. Ovakav nedostatak informacija ograničava sposobnost farmera da na vreme primene zaštitne i prilagodljive mere, što povećava rizik od pada prinosa i prihoda.

Preporučene mere prilagođavanja

• Sadnja sorti otpornijih na sušu i varijanti koje podnose poplave;
• Uvođenje kap‑po‑kap (drip) sistema navodnjavanja i drugih efikasnih tehnika upravljanja vodom;
• Unapređenje drenažnih sistema i lokalne infrastrukture kako bi se smanjio rizik od zadržavanja vode i poplava;
• Formiranje poljoprivrednih zadruga radi kolektivnog pristupa tržištima, ulaganjima i opremi;
• Pružanje ciljane obuke, klima‑saveta i ranih upozorenja farmerima putem dostupnih kanala;
• Podrška kroz kredite, osiguranje useva i državne politike koje olakšavaju prelazak na otpornije prakse.

Bez brze i koordinisane podrške, manji proizvođači rizikuju smanjenje prinosa, gubitak prihoda i prestanak rada gazdinstava, što bi povećalo nesigurnost snabdevanja hranom i dovelo do rasta cena. Iako su ovi podaci vezani za Nigeriju, nalaze treba posmatrati i kroz širu perspektivu globalnih klimatskih rizika za poljoprivredu.