AI-generisani deepfakeovi, lažne fotografije i manipulativni video-snimci preplavljuju predizborne kampanje u Nepalu i pretvaraju ih u "digitalno bojno polje". Niska digitalna pismenost i široka upotreba društvenih mreža olakšavaju širenje dezinformacija, dok izborna tela prijavljuju stotine slučajeva. Stručnjaci upozoravaju da trenutni kapaciteti za borbu protiv ovih pretnji nisu dovoljni i pozivaju na hitne mere edukacije i regulacije.
AI Dezinformacije Pretvaraju Nepalske Izbore u „Digitalno Bojno Polje“
Kathmandu's former mayor Balendra Shah is the RSP's prime ministerial candidate (PRAKASH MATHEMA)(PRAKASH MATHEMA/AFP/AFP)
Sofisticirane dezinformacije generisane alatima zasnovanim na veštačkoj inteligenciji preplavile su predizborne kampanje u Nepalu, koji u četvrtak izlazi na prve izbore nakon prošlogodišnjih smrtonosnih protesta i privremene zabrane društvenih mreža.
Kontekst i skala problema
Protesti u septembru 2025. pokrenuti su pre svega mladima nezadovoljnim nedostatkom posla i korupcijom starije političke elite. Nakon pada vlade, političke stranke sada intenzivno koriste društvene mreže da mobilizuju birače — naročito mlade koji su skloniji digitalnom angažovanju i među kojima postoji porast broja prvih registracija za glasanje.
Kako se dezinformacije šire
Eksperti i proveravači činjenica upozoravaju da veliki deo sadržaja na mreži predstavlja manipulacije ili otvorene laži. Prema istraživačima, oko 80% internetskog saobraćaja u Nepalu prolazi kroz društvene mreže. DataReportal procenjuje da je više od 56% od oko 30 miliona stanovnika online, uključujući približno 14,8 miliona korisnika Facebooka i 4,3 miliona na Instagramu; Internet Service Providers' Association of Nepal navodi oko 2,2 miliona korisnika TikToka.
„U zemlji gde je digitalna pismenost niska, ljudi veruju onome što vide,“ rekao je Deepak Adhikari iz NepalCheck.
Analize lokalnih fakt-čekera ukazale su na slučajeve u kojima su umetno generisane fotografije i video-snimci predstavljeni kao autentični: pristalice opozicionog lidera delile su slike koje su opisivane kao dron-fotografije masovnih skupova, a koje su stručnjaci identifikovali kao generisane pomoću alata poput onih iz OpenAI. Policija je za iste skupove procenila stvarni broj prisutnih na manje od 5.000, dok su objave tvrdile brojke daleko veće.
Pretnja po demokratiju
Izborna komisija prijavila je stotine slučajeva govora mržnje i deepfake sadržaja — više od 600 slučajeva prosleđeno je nadležnim organima, od kojih je policija obradila oko 150. U pojedinim slučajevima došlo je i do privođenja zbog objava koje su imale za cilj zastrašivanje birača.
Institucije imaju zakonske mehanizme (novčane kazne, zabrane kandidovanja), ali stručnjaci upozoravaju da obim i brzina širenja dezinformacija značajno nadmašuju kapacitete za efikasnu kontrolu.
Međunarodni i ideološki uticaji
Istraživači takođe ukazuju na uticaje iz regiona: postovi iz susedne Indije koji pozivaju na povratak svrgnute hindu monarhije bili su pojačani od strane ekstremno desničarskih grupa, što prepliće regionalne ideološke pritiske sa domaćim zahtevima za jačanje demokratskih institucija.
Šta dalje?
Stručnjaci pozivaju na kombinaciju hitnih i dugoročnih mera: unapređenje digitalne pismenosti javnosti, transparentniji rad društvenih platformi, jaču saradnju fakt-čekera i vlasti, te pravovremenu identifikaciju i uklanjanje veštački generisanog sadržaja koji ugrožava izborni proces.
Zaključak: Predstojeći izbori u Nepalu predstavljaju test sposobnosti zemlje i njenih institucija da se bore protiv savremenih oblika manipulacije javnim mnjenjem — dok istovremeno mladim biračima i političkim akterima daju novu, ali rizičnu, digitalnu arenu za političku borbu.
Pomozite nam da budemo bolji.
