Studija u Nature Aging otkriva da transplantati stolice od starijih ženki miševa mogu poboljšati plodnost i "pomladiti" genetske markere u jajnicima mlađih miševa. Istraživači pretpostavljaju da efekat nastaje kroz promene u komunikaciji između estroboloma i jajnika. Nalazi otvaraju mogućnost ciljanih terapija zasnovanih na mikrobiomu, ali se rezultati iz miševa ne mogu direktno primeniti na ljude bez dodatnih istraživanja.
Transplantacija fekalija od starih miševa neočekivano poboljšava plodnost mlađih
Transplantacija fekalija od starijih ženki miševa delovala je da poboljša plodnost i zdravlje jajnika kod mlađih jedinki, pokazuje studija objavljena u časopisu Nature Aging. Rezultati ukazuju na direktnu vezu između stanja crevnog mikrobioma i reproduktivne funkcije kod miševa, a otkriće otvara nova pitanja o mogućnostima primene mikrobiote za podršku funkciji jajnika.
Neočekivani rezultati. Istraživači, na čelu sa Bérénice Benayoun sa University of Southern California (Leonard Davis School of Gerontology), očekivali su da će mikrobiom starijih jedinki ubrzati starenje jajnika mlađih miševa. Umesto toga, mlađi miševi koji su primili transplantate stolice od starijih ženki pokazali su „pomlađene" genetske markere u ćelijama jajnika i veću uspešnost razmnožavanja.
Kako je sprovedeno istraživanje
Starije ženke korišćene u studiji bile su u fazi nazvanoj estropauza, što je kod miševa ekvivalent menopauzi kod ljudi — prestale su da ovuliraju. Mlađi miševi su primili fekalne transplantate od tih starijih životinja, nakon čega su istraživači analizirali ekspresiju gena u ćelijama jajnika i pratili reproduktivne ishode.
Mogući mehanizmi
Autori ističu da efekat može proističi iz kompenzatorne promene u komunikaciji između crevne zajednice bakterija poznate kao estrobolom i jajnika. Kako starenjem opada efikasnost te komunikacione „veze", prenos mikrobiote starijih jedinki mogao je pojačati signale iz estroboloma ka jajnicima kod mladih miševa, što je dovelo do poboljšanja funkcije.
„Ušli smo u studiju očekujući da će mikrobiom iz stolice starih jedinki prerano postarati mlade jajnike. Zato nas je vrlo intrigirala suprotnost rezultata", kaže Bérénice Benayoun.
Šta to znači za ljude?
Rezultati su zanimljivi, ali ne i direktno primenljivi na ljude. Ljudski mikrobiom se razlikuje od miševa, pa je potrebno ispitati da li postoje analogne bakterijske zajednice koje komuniciraju sa ljudskim jajnicima. U medicini se transplantacija fekalne mikrobiote (FMT) već koristi u nekim slučajevima, poput teških i ponavljajućih infekcija izazvanih Clostridioides difficile, ali primena ili razvoj „ovariantnih" terapija zasnovanih na mikrobiomu zahteva opsežna dalja istraživanja i procenu bezbednosti.
Perspektive: Ako se identifikuju konkretne bakterije koje podupiru funkciju jajnika, moguće je razmišljati o ciljanim probioticima ili drugim intervencijama koje bi uticale na reproduktivno zdravlje. Ipak, autori naglašavaju potrebu za dodatnim mehanističkim studijama i kliničkim ispitivanjima pre bilo kakvih primena kod ljudi.
Izvor: Nature Aging; vođa studije Bérénice Benayoun, University of Southern California.
Pomozite nam da budemo bolji.
