Iran je ostao gotovo izolovan nakon pogibije vrhovnog vođe, dok Rusija i Kina uzdržano posmatraju. Iranski napadi proširili su sukob do Kipra i Zaliva i snažno poremetili saobraćaj kroz moreuz Hormuz, koji prenosi oko 20% svetske nafte. Moskva i Peking ograničavaju podršku zbog troškova, rizika i sopstvenih prioriteta, dok Rusija profitira od viših cena nafte.
Iran Izolovan Nakon Smrti Vrhovnog Vođe: Rusija i Kina Stoje Po Strani Dok Sukob Pogoršava Energetsku Krizu
FILE PHOTO: Iranian missiles are displayed at the Islamic Revolutionary Guard Corps(IRGC) Aerospace Force Museum in Tehran, Iran, November 12, 2025. Majid Asgaripour/WANA (West Asia News Agency) via REUTERS
Dubai, 5. mart — Sa pogibijom svog vrhovnog vođe i pod intenzivnim pritiskom američke vojne sile, Iran je sve više izolovan: dugogodišnji partneri Rusija i Kina uglavnom odgovaraju diplomatskim osudama i izrazima zabrinutosti, bez direktne vojne podrške.
Napadi Irana Šire Sukob i Pogađaju Energetske Tokove
Teheran je, odgovarajući na udare SAD i Izraela, proširio sukob izvan Bliskog istoka lansiranjem raketa i bespilotnih letelica, čije posledice odjekuju na globalnim energetskim tržištima. Saobraćaj kroz moreuz Hormuz, koji prenosi oko 20% svetske isporuke nafte, bio je ozbiljno poremećen, što je dovelo do skoka cena energije i nestabilnosti na tržištima.
Iranske rakete dosegle su do Kipra, Azerbejdžana, Turske i zemalja Zaliva, ciljajući poslovne i energetke objekte, infrastrukturu i američke baze. Pogodjena su naftna postrojenja, rafinerije i ključni putevi snabdevanja, što je izazvalo snažne poremećaje u isporuci nafte i gasa.
Zašto Rusija i Kina Održavaju Uzdržanost
Analitičari tvrde da su uzdržanost Moskve i Pekinga vođene hladnom računicom: direktno učešće u sukobu sa SAD i Izraelom donelo bi velike troškove, ograničene koristi i nepredvidive rizike. Za Rusiju, glavni prioritet ostaje rat u Ukrajini; za Kinu, ključne su energetske veze i trgovina koje bi eskalacija ugrozila.
„Putin ima druge prioritete, a najvažniji među njima je Ukrajina,“ navodi Anna Borshchevskaya iz Washington Institute. Direktna vojna konfrontacija sa SAD bila bi, po njenim rečima, nepromišljena.
Kako Rusija i Kina I dalje Pomažu, Ali Ograničeno
Peking i Moskva su ranije pomogli Iranu u jačanju odbrambenih kapaciteta — isporukom raketa, protivvazdušnih sistema i tehnologije koja otežava delovanje SAD. Ipak, ta podrška sada izgleda ograničena i usmerena više na deterrenost nego na otvorenu intervenciju.
Kina preferira partnerstva zasnovana na trgovini, investicijama i prodaji oružja, a ne obavezujuće bezbednosne pakte daleko od svojih ključnih interesa. Istovremeno, Peking je ophodio i diplomatske napore: ministar spoljnih poslova Wang Yi razgovarao je sa evropskim i arapskim kolegama kako bi podstakao dijalog.
Posledice Za Rusiju I Kinu
Rastuće cene nafte daju Moskvi konkretnu korist, jačajući njenu ratnu ekonomiju, dok okupljanje američkih snaga u regionu može smanjiti američki fokus na Ukrajinu. Kinu brine prekid dotoka energije — oko 45% njenog uvoza nafte prolazi kroz Hormuz — ali je Pekin izgradio strateške rezerve i akumulirao zalihe iranske nafte u tankovima i terminalima.
Diplomatija I Hedžing
Obe sile se istovremeno pozicioniraju kao posrednici: Moskva je vodila kontakte sa liderima Zaliva i iranskim zvaničnicima, dok je Peking pokušao da potakne razgovore sa evropskim i arapskim partnerima. Rusija, kako kažu analitičari, ne traži kolaps iranskog režima, ali ni potpuno vezivanje svoje politike isključivo za Teheran — radi se o hedžovanju i očuvanju fleksibilnosti.
(Dodatna izveštavanja: Guy Faulconbridge u Moskvi, Liz Lee u Hong Kongu; izveštavala i pisala Samia Nakhoul; lektura Sharon Singleton)
Pomozite nam da budemo bolji.
