Nova pregledna studija iz Kine ukazuje na moguću vezu između mikro- i nanoplastike i procesa povezanih sa Parkinsonovom bolesti. Analizom više od 100 radova identifikovani su mehanizmi poput agregacije alfa-sinukleina, neuroinflamacije, poremećaja osa crevo-mozak i ferroptoze. Većina dokaza dolazi iz studija na životinjama i ćelijama, pa su potrebna obimnija ljudska istraživanja i mere za smanjenje zagađenja plastikom.
Mikroplastika Može Podsticati Parkinsonovu Bolest — Naučnici Upozoravaju
(Karetoria/Moment/Getty Images)
Zagađenje plastikom prodire u tlo, vodu, divlji svet i ljudska tela. Nova pregledna studija istraživača sa Gannan Medical University i Guangzhou Medical University (Kina) ukazuje da mikroplastika i nanoplastika mogu remetiti procese u mozgu povezane sa Parkinsonovom bolešću.
Šta je otkriveno
Autori su analizirali više od 100 prethodnih istraživanja — uključujući radove na životinjama, laboratorijske eksperimente i računarske modele — i identifikovali nekoliko mogućih mehanizama preko kojih male plastične čestice mogu doprineti neurodegeneraciji.
The researchers identified several methods through which plastics can enter the body. (Lin et al.,NPJ Parkinson's Dis., 2026)
Mogući mehanizmi štete
- Agregacija alfa-sinukleina: Studije pokazuju da mikro- i nanoplastika mogu podstaći skupljanje toksičnog alfa-sinukleina, proteina koji je karakterističan za mozgove obolele od Parkinsonove bolesti.
- Neuroinflamacija: Plastične čestice mogu izazvati upalne procese u nervnom tkivu.
- Poremećaj osa crevo-mozak: Fragmenti plastike mogu narušiti komunikaciju između creva i centralnog nervnog sistema, što je već povezano sa neurodegenerativnim stanjima.
- Ferroptoza i nakupljanje toksičnih metala: Plastika može transportovati teške metale i okidače ćelijske toksičnosti koji dovode do propadanja neurona.
Putovi izloženosti i akumulacija
Mikroplastika (manja od 5 mm) i nanoplastika (manja od 1 µm) dospevaju u organizam putem gutanja, udisanja i kontakta sa kožom. Dokazi iz različitih studija ukazuju da ove čestice mogu preći krvno-moždanu barijeru ili ući kroz olfaktorne (nasmalne) nervne ćelije i akumulirati se u mozgu.
Autori navode da, sa porastom globalnog zagađenja plastikom, MPs/NPs predstavljaju potencijalnu pretnju za ljudsko zdravlje i mogu se ponašati kao novi ekološki faktor rizika za patogenezu Parkinsonove bolesti.
Ograničenja i potreba za daljim radom
Važno je naglasiti da većina dokaza potiče iz eksperimentalnih radova na životinjama i ćelijama u laboratoriji. Autori ističu da su aktuelna istraživanja "znatno ograničena" i da su hronični efekti izloženosti kod ljudi još uvek slabo definisani. Takođe, u polju istraživanja mikroplastike postoje izazovi poput kontaminacije uzoraka i lažno pozitivnih rezultata.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Širi zdravstveni uticaji i preporuke
Pored potencijalne uloge u neurodegeneraciji, mikro- i nanoplastika su povezane sa smanjenjem plodnosti, razvojem antimikrobne rezistencije, kardiovaskularnim problemima i drugim zdravstvenim efektima. Istraživači pozivaju na:
- veća i sistematska ljudska ispitivanja,
- bolje upravljanje otpadom i mere za smanjenje emisije plastike,
- razvoj i upotrebu biorazgradivih alternativa tamo gde je to moguće.
Autori predlažu da buduća istraživanja uporede kako svojstva čestica (veličina, oblik, površinski naboj, tip polimera i stepen degradacije) utiču na puteve povezane sa Parkinsonovom bolešću. Rad je objavljen u časopisu NPJ Parkinson's Disease.
Pomozite nam da budemo bolji.
