Sažetak: Izuzetno očuvan kovčeg iz hrastovog debla pao je 1899. godine kod Bagicza (Poljska). Dendrokronološkom analizom drvo je datirano na 112–128. godinu n. e., dok je radiokarbonsko datiranje zuba pokazalo starost veću za oko sto godina. Razlika se objašnjava mogućim rezervoarnim efektom usled ishrane ribom ili uvozom hrane, a nalaz naglašava potrebu za kombinovanjem metoda pri datovanju i istraživanju mobilnosti u rimskom gvozdenom dobu.
Kovčeg Koji Je Pao Sa Litice Otkrio Stogodišnju Zagonetku: Dendrokronologija Razrešila Misteriju
Scientists Just Solved a Major Coffin MysteryBy Muzeum Narodowe w Szczecinie - Polska Starożytna, Ossolineum, Public Domain, https://commons.wikimedia.org/w/index.php?curid=84418563
Godine 1899. iz litice pored Baltičkog mora, kod sela Bagicz u Poljskoj, pao je izuzetno očuvan kovčeg iz jednog komada hrastovog debla. U njemu su bile kosti mlade žene vezane za kulturu Wielbark, zajedno sa fibulom od bronze, ogrlicom od staklenih i jantarnих perli, bronzanим narukvicama, kožnim pokrivačem i drvenim stolićem. Nalaz je decenijama čuvan u muzeju, a istraživanja su obnovljena tek osamdesetih godina XX veka.
Retkost i očuvanost
Kovčeg je izuzetan zato što je očuvan u anoksnom (bez kiseonika) staništu usled podizanja nivoa vode na obali – uslovi koji sprečavaju razgradnju organske građe. Većina Wielbark grobova ostavlja samo tamne mrlje u zemlji, pa je ovaj primerak dragocen izvor podataka o pogrebnim običajima rimskog gvozdenog doba u severnoj Evropi.
Dendrokronologija je rešila zagonetku
Ranije su prateći predmeti datirani u prvu polovinu II veka n. e., ali radiokarbonsko datiranje jednog zuba sugerisalo starost otprilike sto godina veću. Arheološkinja Marta Chmiel-Chrzanowska i njen tim dobili su dozvolu da uzmu minimalno invazivan uzorak drva, uključujući sapwood (mlade slojeve drveta), i primene savremenije dendrokronološke metode. Analiza širine godova rasta dovela je do datovanja drveta na period između 112. i 128. godine n. e., čime je jasno utvrđena starost kovčega.
Zašto je zub delovao starije?
Razlika između dendrokronološkog datuma kovčega i radiokarbonskog datuma zuba i dalje je predmet objašnjenja. Jedno verovatno objašnjenje je tzv. rezervoarni (reservoir) efekat: ako je značajan deo životinjskih proteina u ishrani žene poticao iz morskih izvora, uneti «morski ugljenik» sa nižim udelom ugljenika-14 mogao bi veštački povećati starost dobijenu radiokarbonskim metodama. Analize stabilnih izotopa (azot, kiseonik) i stroncijuma ukazuju na ishranu bogatu životinjskim proteinima i moguće nelokalno poreklo, što dodatno komplikuje tumačenje rezultata.
Širi značaj nalaza
Studija objavljena u časopisu Archaeometry pokazuje koliko je važno kombinovati različite metode datovanja i geohemijske analize pri tumačenju arheoloških nalaza. Otkriveni nesklad podseća naučnike da radiokarbonske procene mogu biti iskrivljene ishranom ili trgovinom namirnica, naročito u regionima sa jakim morskim uticajem. Nalaz takođe otvara pitanja o mobilnosti i kulturnim vezama u rimskom gvozdenom dobu na obalama Baltičkog basena.
Marta Chmiel-Chrzanowska: "Da bismo razjasnili da li je razlika rezultat rezervoarnog efekta ili pogrešne klasifikacije nalaza, bilo je neophodno sprovesti dendrokronološke studije. Glavni problem bio je rizik od oštećenja jedinstvenog uzorka."
Ovaj primer ilustrira koliko multidisciplinarni pristup (dendrokronologija, radiokarbonsko datiranje, analize izotopa) može promeniti interpretaciju arheoloških priča i pomoći nam da preciznije razumemo život, kretanja i prehrambene navike ljudi pre skoro dva milenijuma.
Pomozite nam da budemo bolji.
