MeerKAT je detektovao najudaljeniji i najsnažniji hidroksilni gigamaser do sada, iz sistema HATLAS J142935.3–002836 koji je udaljen ~8 milijardi svetlosnih godina. Posmatranje je obavljeno sa 62 antene tokom 4,7 sata u opsegu 544–1088 MHz, pri čemu su obrađeni terabajti podataka pomoću naprednih algoritama. Signal je pojačan gravitacionim sočivom prednje galaksije (z = 0.218), što je omogućilo uvid u masivan sudar galaksija sa formiranjem zvezda ~400 M☉/god.
MeerKAT Otkrio Najmoćniji Svemirski „Laser“ — Gigamaser Udaljen 8 Milijardi Svetlosnih Godina
Image: IDIA
Južnoafrička radio-teleskopska mreža MeerKAT detektovala je dosad najudaljeniji i najsnažniji poznati hidroksilni gigamaser — prirodnu radio-emisiju koja se ponaša poput kosmičkog „lasera“. Signal je dopro do nas iz udaljenosti od oko 8 milijardi svetlosnih godina i pokazuje intenzitet koji je premašio prethodne nalaze.
Kako je otkriveno
Posmatranje je obavljeno kombinacijom 62 antene MeerKAT-a tokom 4,7 sata, u frekventnom opsegu 544–1088 MHz. Tih par sati generisalo je terabajte sirovih podataka koji su potom obrađeni naprednim paralelnim algoritmima i specijalizovanim pipelines kako bi se izdvojio slab, ali koherentan signal gigamasera.
Objekat i okruženje
Sistem označen HATLAS J142935.3–002836 potiče iz nasilnog sudara dviju galaksija čija zvezdana masa premašuje 130 milijardi masa Sunca, dok je trenutna procenjena stopa formiranja zvezda reda veličine 400 M☉/god. Udaljeni sudar stvara snažnu radijsku emisiju iz hidroksilnih (OH) molekula koja je u normalnim okolnostima bila previše slaba da bi je detektovali bez pojačanja.
Uloga gravitacionog sočiva
Ključ detekcije bio je prirodni fenomen gravitacionog sočiva: prednja galaksija sa crvenim pomakom z = 0.218 savija prostor-vreme i pojačava svetlost udaljenog izvora, formirajući skoro potpun Einštajnov prsten. Kao što je Dr Thato Manamela iz University of Pretoria opisao, efekat deluje poput „kapi vode na prozoru“ koja fokusira i pojačava signal, čineći ga merljivim za MeerKAT.
Značaj za astronomiju i tehnologiju
Ovo otkriće pokazuje kako spoj napredne instrumentacije, računarske snage i povoljnog (ako retkog) poravnanja u kosmosu omogućava otkrivanje udaljenih i retkih fenomena. MeerKAT služi i kao testno polje za budući Square Kilometre Array (SKA), čija veća osetljivost obećava otkrića stotina sličnih sistema. Takođe, tehnike obrade velikih količina podataka primenljive su i u industrijama koje se oslanjaju na masivno paralelno računanje.
Zašto je ovo važno: otkriće gigamasera pruža novi uvid u intenzivno formiranje zvezda i međugalaktičke uslove u ranom univerzumu, kao i u dinamiku galaktičkih sudara — sve zahvaljujući kombinaciji tehnologije i prirodnog pojačanja.
Detekcija takođe otkriva strukture poput plimskih repova koji se protežu desetinama hiljada svetlosnih godina — ostatke „sporog razaranja" u procesu sudara galaksija. Očekuje se da će buduće sistematske pretrage, naročito sa SKA, povećati broj poznatih gigamasera i pomoći mapiranju evolucije ranog univerzuma.
Pomozite nam da budemo bolji.
