Australijska studija otkriva da se PFOS, hemikalija iz grupe PFAS, može akumulirati u kolonijama pčela i dospeti u med. Dugotrajna izloženost menja ekspresiju važnih proteina i smanjuje telesnu masu mladih pčela, što može umanjiti kvalitet matične mleči i ugroziti budućnost kolonija. Iako su neke upotrebe PFOS‑a zabranjene, njegovo nasleđe ostaje u okolini, pa naučnici pozivaju na dodatna istraživanja i praćenje puteva izloženosti.
PFOS U Pčelinjim Kolonijama: Pretnja Za Med, Oprašivanje I Zdravlje
Scientists find alarming effect of forever chemicals in honeybees
Australijski naučnici upozoravaju da se perfluorooktansulfonat (PFOS), jedna od „večnih“ PFAS hemikalija, može akumulirati u kolonijama pčela medarica (Apis mellifera) i preneti u med, što potencijalno ugrožava bezbednost hrane i zdravlje ljudi. PFOS se široko koristio u proizvodima kao što su tkanine otporne na mrlje, neprianjajuće posuđe, pjene za gašenje požara i elektronske komponente, a zbog velike postojanosti ostaje u životnoj sredini dugo nakon prestanka upotrebe.
Glavni nalazi studije
U radu objavljenom u časopisu Environmental Science & Technology, istraživači su pratili efekte dugotrajne izloženosti PFOS-u na evropske pčele medarice u Australiji. Utvrđeno je da izloženost menja ekspresiju određenih proteina važnih za ćelijsku funkciju, a PFOS je detektovan u tkivu novog naraštaja mladih pčela.
„PFOS je otkriven u tkivu novog naraštaja mladih pčela, i te pčele su imale manju telesnu masu u odnosu na kontrolne pčele koje nisu bile izložene PFOS‑u,“ izjavila je dr Carolyn Sonter, jedna od autora studije.
Manja telesna masa mladih pčela ukazuje na razvijenost manjeg tela i manjih žlezda, uključujući hipofarangealnu žlezdu koja proizvodi matičnu mleč. Istraživači upozoravaju da promena kvaliteta matične mleči može dugoročno ugroziti razvoj larvi i budućih matica, te time kompromitovati zdravlje i izdržljivost cele kolonije.
Honeybees (Pixabay/CC0 via Phys.org)
Moguće posledice i putevi izloženosti
Ako se izloženost PFOS‑u proširi na veće teritorije i duži period, populacije pčela bi mogle postepeno opadati, što bi negativno uticalo na oprašivanje useva. To ima direktne implikacije za bezbednost hrane, jer veliki deo poljoprivredne proizvodnje zavisi od oprašivača.
Istraživači navode nekoliko potencijalnih puteva kojima pčele dolaze u kontakt s PFOS‑om: kontaminirana prašina, voda, farba korišćena na košnicama, polen biljaka koje rastu u zagađenom zemljištu i čak sastojci nekih sredstava za zaštitu bilja.
„Nasleđe PFOS‑a može biti dugotrajno, bar u našem životnom veku,“ napominje dr Sonter.
Preporuke i dalja istraživanja
Iako je PFOS zabranjen u mnogim delovima sveta, preostalo zagađenje i dalje predstavlja rizik. Istraživači pozivaju na bolje praćenje puteva izloženosti pčela u prirodnim uslovima i na dodatna ispitivanja kako bi se razjasnili mehanizmi štetnog dejstva. Za pčelare i baštovane preporučuju se mere predostrožnosti, kao što su izbegavanje korišćenja proizvoda koji sadrže PFAS i redovno proveravanje kvaliteta vode i okoline u okolini košnica.
Autori studije naglašavaju da su pčele ključni oprašivači čije ugrožavanje može imati dalekosežne posledice po poljoprivredu i ishranu ljudi, te da je neophodno hitno delovanje u vidu monitoringa, regulative i dodatnih naučnih istraživanja.
Pomozite nam da budemo bolji.
