Među mladim naučnicima raste interesovanje za geoinženjering: Da li posvetljivanje oblaka može spasiti Arktik?

Izuzetno razočarani nedostatkom političke akcije protiv klimatskih promena, mnogi mlađi istraživači okreću se kontroverznim tehnologijama geoinženjeringa — od posvetljivanja oblaka do potencijalne injekcije aerosola u stratosferu — želeći da povrate osećaj kontrole nad klimatskom budućnošću.

Studenti iz Cambridgea rade na idejama za usporavanje topljenja leda

Yashas Raj i Jake Chapman provode sate u podrumskom laboratorijskom prostoru Departmana za inženjerstvo Univerziteta u Cambridgeu, radeći na prenosnoj mlaznici koja bi, po ideji, jednog dana mogla da izbacuje trilione mikroskopskih kapljica vode u sekundi kako bi se povećala refleksivnost oblaka iznad Arktika i usporilo topljenje morskog leda.

Njihov rad izaziva podeljena mišljenja: neki kolege ga smatraju opasnim i nepredvidivim, dok drugi smatraju da je istraživanje neophodno s obzirom na slabe rezultate međunarodne klime politike.

Državno finansiranje i akademska normalizacija

Ujedinjeno Kraljevstvo je prošle godine napravilo iskorak: Advanced Research and Invention Agency (ARIA) dodelila je 56,8 miliona funti (oko 76 miliona dolara) za 21 istraživački tim širom sveta, a skoro polovina tog iznosa namenjena je malim terenskim ispitivanjima u naredne tri godine. Dodatnih 10 miliona funti obezbedio je Natural Environment Research Council.

Akademske institucije kao što su Cambridge, Harvard i Univerzitet u Čikagu sve otvorenije integrišu geoinženjering u istraživanja i nastavni program, dok centri kao Cambridge Centre for Climate Repair dobijaju ključnu podršku univerziteta, vlade i filantropskih donacija.

Privatni startapi, planovi i kontroverze

Privatne kompanije, među kojima su Make Sunsets i Stardust Solutions, prikupljaju kapital i planiraju brzo testiranje i komercijalizaciju tehnika poput stratosferske injekcije aerosola. Neregulisane akcije, poput lansiranja balona sa sumpor-dioksidom, dovele su do zabrana u nekim zemljama i žestokih kritika iz naučne zajednice.

Argumenti za i protiv

Pristalice istraživanja tvrde da bi geoinženjering mogao biti poslednja linija odbrane protiv prelaska tačaka preokreta na planeti — od kolapsa okeanskih cirkulacija do pretvaranja šuma u savane. Protivnici, među kojima je glaciolog Martin Siegert, upozoravaju da ove ideje stvaraju iluziju rešenja koja bi mogla da umanji napore za dekarbonizaciju i izlože nepoznatim rizicima.

„Geoinženjering ne sme da postane izgovor za odlaganje smanjenja emisija,“ upozorava Siegert.

Perspektiva mladih istraživača i Globalnog juga

Mnogi studenti generacije Z navode osećaj bespomoćnosti kao motiv: žele konkretne tehnološke pristupe da »usporе voz koji juri ka provaliji«. Istraživači iz Globalnog juga, poput Trishe Patel iz Južne Afrike, fokusiraju se na moguće posledice za lokalnu poljoprivredu, padavine i vodosnabdevanje, napominjući da su ranjive zemlje često najugroženije.

Obrazovanje i karijere

Još ne postoji formalni univerzitetski program isključivo za geoinženjering; studenti obično biraju inženjering, klimatske nauke, upravljanje ili etiku i specijalizuju se za solarno upravljanje zračenjem. Iako neki mlađi naučnici primećuju otpor starijih kolega i zabrinutost za karijerne perspektive, veće državne investicije i razvoj institucija ukazuju na rastuću legitimnost tog polja.

Zaključak

Geoinženjering je tema koja deli naučnike, donosi političke i etičke dileme i otvara pitanja o rizicima i potencijalnim benefitima. Dok istraživanja napreduju, ključno je da se uz tehnička ispitivanja vode i javne debate, međunarodni propisi i angažovanje zemalja Globalnog juga kako bi se umanjile nejednakosti i nepredviđene posledice.

Autorka originalnog teksta: Gloria Dickie, Inside Climate News