AFP je tokom nedelje razgovarao sa Irancima širom zemlje da prikaže svakodnevicu pod udarima koje vlasti povezuju sa SAD i Izraelom. Mnogi ističu strah i anksioznost, kao i oštri rast cena i probleme sa bankama. U Teheranu je isključen internet i pojačana je bezbednosna kontrola; deca su posebno ranjiva. Na jugu i na ostrvu Kish kretanje je ograničeno, dok trgovine rade uz smanjenu posetu.
Glasovi iz Irana: Strah, nestašica i solidarnost pod udarima
Smoke rises over Tehran on March 5 (ATTA KENARE)(ATTA KENARE/AFP/AFP)
AFP novinari razgovarali su tokom nedelje sa Irancima od Kurdistana na zapadu, preko obala Persijskog zaliva do Teherana kako bi složili sliku svakodnevice pod udarima koje vlasti pripisuju SAD i Izraelu. U izjavama se provlače strah, ekonomske teškoće i pojačana kontrola na ulicama i prelazima, dok lokalne zajednice pokazuju elemente solidarnosti.
Bukan (severo-zapadni Iran)
Reza, 36, vlasnik kafića u centru Bukana:
"Vodim kafić u centru. Pre dve noći strašne stvari su stigle do naših vrata: zgrada guvernera i baza Revolucionarnih gardi, udaljene oko 200 metara, potpuno su uništene u udarima. Ulice su pune krhotina i ostataka srušenih objekata. Ipak, ljudi i dalje dolaze u kafić i sede napolju da gledaju bombardovanja kao da je predstava. Ovde su mnogi navikli na rat još iz detinjstva. Pravi problem su pare—banke ne isplaćuju gotovinu, kartice su blokirane. Zato sam odlučio: onima koji ne mogu da plate, kafa je na račun kafića. Solidarnost je ono što rat ne može da uništi."
Bandar Abbas (jug)
Mustafa, 27, afganistanski ribar (na graničnom prelazu Silk Bridge):
"Bili smo blizu pristaništa Bandar Abbas. Situacija nije bila dobra, padale su rakete. Posao je stao, a roba je postala preskupa."
Mohammad, 38, zaposleni u peradarskoj farmi:
"Cene su skočile: kontejner ulja je sa 400.000 tomanā porastao na 2,2 miliona tomanā."
Teheran
Nastavnica, 26:
"Za ljude poput nas život je praktično stao. Gledamo vesti, svi smo pod velikim stresom, spremamo zalihe vode i hrane. Kada čujete bombe, ne znate gde će pasti. Najranjivija su deca—boje se i ne žele da se odvajaju od roditelja, a bez interneta nemaju čime da se bave."
Mahmed, 34, prevodilac:
"Vidljivo je više policije i prisustvo osoba koje deluju kao špijuni. Ulice su ponekad ispunjene pristašama režima, ponekad protivnicima; poslednjih dana vlada tuga nakon vesti koje su potresle javnost."
Robert, 60, privrednik:
"Teheran se ispraznio. Čuju se eksplozije. Postavljeni su punktovi da spreče pljačke i da održe kontrolu; snage reda su naoružane. Ljudi su prestravljeni."
Amir, 40:
"Očekivali smo da bi rat mogao da prekine struju, pa vodu i gas, ali do sada je najupadljivije isključenje interneta. Bez njega nema pouzdanih informacija, upozorenja ili kontakta sa rodbinom. Neke prodavnice rade, ali mnoge imaju manje mušterija."
Širaz (jug)
Prodavac:
"Za sada se osećamo relativno bezbedno jer su, po mom utisku, mete uglavnom vojne baze. Nakon vesti koje su potresle zemlju neki su izašli na ulice da proslave, a naredne večeri pristalice režima organizovale su kolone automobila. Čini mi se da su pristaše režima uglavnom članovi porodica pripadnika snaga ili ljudi bliski vlastima."
Ostrvo Kish, Persijski zaliv
Stanovnik ostrva:
"Od 18 časova postoje stroge vojne provere; automobili se zaustavljaju i detaljno proveravaju, ponekad čak i telefoni. Zbog toga mnogi više ne izlaze osim kada je neophodno kupiti hranu."
Završne beleške
Svedočenja ukazuju na nekoliko zajedničkih tema: strah od vazdušnih udara, ozbiljan uticaj na svakodnevni život zbog ekonomskih poteškoća i poremećaja u platnom sistemu, pojačana kontrola i nadzor u gradovima i na prelazima, ali i primeri lokalne solidarnosti (kao u slučaju Rezinog kafića). Deca i ranjive grupe posebno su pogođene prekidom interneta i opštom nesigurnošću.
Pomozite nam da budemo bolji.
