NASA-ina letelica Van Allen Probe A, teška oko 600 kg, očekuje se da će ponovo ući u Zemljinu atmosferu 10. marta, po proceni U.S. Space Force-a oko 19:45 EDT (23:45 GMT) ±24h. NASA navodi da će većina satelita izgoreti pri reentriju, a rizik od povrede ljudi je nizak — oko 1 prema 4.200 (≈0,02%). Većina eventualno preživelih delova verovatno će pasti u okean. Procene vremena reentrija biće ažurirane kako budu pristizali novi podaci.
Stiže reentrij: NASA-ina letelica Van Allen Probe A (600 kg) vraća se 10. marta — rizik nizak
The twin Van Allen Probes orbit in Earth's inner and outer radiation belts. | Credit: JHU/APL, NASA
Veliki naučni satelit NASA-e, Van Allen Probe A, težine oko 600 kilograma, očekuje se da će ponovo ući u Zemljinu atmosferu u utorak, 10. marta, nakon skoro 14 godina provedenih u orbiti.
Šta se očekuje
Tokom popodnevnih sati u ponedeljak, 9. marta, američke svemirske snage (U.S. Space Force) procenile su da će reentrij najverovatnije nastupiti oko 19:45 po istočnoameričkom letnjem vremenu (23:45 GMT), uz neizvesnost od ±24 sata. NASA navodi da će većina letelice izgoriti pri prolasku kroz atmosferu, ali da mali deo komponenti najverovatnije može preživeti reentrij i stići do površine Zemlje.
„Rizik da neko bude povređen je nizak — otprilike 1 prema 4.200,“ navodi NASA u svom saopštenju. Taj statistički rizik (oko 0,02%) uzima u obzir da oko 70% površine Zemlje prekriva voda, pa je verovatnije da će eventualni preživeli delovi pasti u okean.
Pozadina misije
Van Allen Probe A (prvobitno deo misije Radiation Belt Storm Probes) lansirana je u avgustu 2012. zajedno sa bliznjakom, Van Allen Probe B, radi proučavanja radijacionih pojaseva oko Zemlje. Letelice su bile postavljene na visoko eliptičnu orbitu sa najudaljenijom tačkom (apogeom) oko 18.900 milja (≈30.415 km) i najbližom tačkom (perigeom) oko 384 milje (≈618 km).
Misija je prvobitno planirana na dve godine, ali su sonde radile znatno duže: Probe B je radila do jula 2019., a Probe A do oktobra 2019. Podaci koje su prikupile i dalje služe naučnicima i planerima misija za bolje razumevanje kako solarna aktivnost utiče na satelite, astronaute i kritične sisteme na Zemlji — komunikacije, navigaciju i elektroenergetske mreže.
Zašto se dešava raniji pad?
Obe sonde su se očekivale da ostanu u orbiti do oko 2034. godine, ali pojačana solarna aktivnost poslednjih godina izazvala je širenje Zemljine atmosfere. To povećava trenje na objekte u niskoj i srednje visokoj orbiti i može ubrzati njihov povratak u atmosferu. Ti efekti su verovatno skratili životni vek Probe A znatno, dok se za Probe B i dalje očekuje da ostane u orbiti barem do 2030. godine.
Šta pratiti dalje
Procene vremena reentrija redovno se ažuriraju kako pristižu nova merenja i modeli. U narednim satima posmatrači i svemirske agencije će objavljivati preciznije prostore i vremenske okvire, pa je preporučljivo pratiti zvanična saopštenja NASA-e i U.S. Space Force-a za najnovije informacije.
Pomozite nam da budemo bolji.
