Ruski mediji i analitičari izrazili su sumnju u pouzdanost pregovora sa SAD nakon eskalacije sukoba na Bliskom istoku. U Moskvi su zabrinuti da otvorene vojne akcije potkopavaju diplomatiju i ojačavaju stavove koji favorizuju vojno rešenje u Ukrajini. Kijev ostaje u pregovorima ali istovremeno jača odbrambene napore kako bi poboljšao pregovaračku poziciju.
Posle napetosti na Bliskom istoku: Rusi sumnjičavi prema pregovorima sa SAD oko Ukrajine
A fire burns in the aftermath of a Ukrainian strike on a Russian missile plant, in the course of the Russia-Ukraine conflict, in Bryansk, Russia March 10, 2026 in this screen grab from socal media video.
Od početka eskalacije napetosti na Bliskom istoku, u kojoj su učestvovali i američki i izraelski udari na ciljeve u Iranu, u ruskim državnim medijima i među političkim komentatorima sve je više skepticizma prema mogućnostima dogovora sa Sjedinjenim Državama o budućnosti Ukrajine.
Prokremaljske kolumne i analitičari ističu da su diplomatski procesi "krhki" kada su u pozadini otvorene vojne akcije i podsećaju da poverenje brzo može biti narušeno. U komentaru u listu Moskovsky Komsomolets izražena je bojazan da bi SAD mogle forsirati rešenja koja dodatno podrivaju interese Rusije, dok pojedini tvrdolinijaši smatraju da će sukob oko Ukrajine biti rešen na terenu, a ne pregovorima.
Zvanične i nezvanične komunikacije navodno su se vodile između ruskih predstavnika i američkih izaslanika u poslednjim mesecima, ali su detalji i optužbe — uključujući tvrdnje o razmeni obaveštajnih podataka sa Iranom — ostali sporni i neprovereni. Američki zvaničnici su u nekim izjavama poricali određene optužbe, dok drugi medijski izveštaji prenose suprotne tvrdnje. U takvoj atmosferi, ruski analitičari pitaju se koliko su pregovori mogući ako postoji rizik da se razgovori „iznenada“ prekinu vojnim udarom.
Uticaj na pregovore o Ukrajini je višestruk: sa jedne strane, Kremlj želi da ne ugrozi kanale komunikacije sa Vašingtonom u nadi da može izdejstvovati povoljnije uslove; sa druge, porast tenzija može ojačati stavove onih u Moskvi koji veruju da vojno rešenje treba da ostane prioritet. Ruska uprava stoga balansira između javnog kritičkog tona i diplomatske uzdržanosti.
The body of a worker lies on the floor at a meat processing plant which was hit during Russian drone strike, amid Russia's attack on Ukraine, in Kharkiv, Ukraine March 11, 2026.
Stav Ukrajine i zapadnih partnera je oprezan. Zvaničnici iz Kijeva sa jedne strane izražavaju zabrinutost zbog mogućih pristrasnosti amerike politike i pritisaka, ali ostaju posvećeni pregovorima dok nastavljaju vojni napor kako bi poboljšali svoju poziciju za eventualne dogovore.
Praktične posledice konflikta na Bliskom istoku uključuju mogućnost rasta cena energenata, potencijalne smetnje u isporukama oružja i preusmeravanje zapadne pažnje — faktori koji bi kratkoročno mogli promeniti bilans interesa i uticati na dinamiku ukrajinskog pitanja. Analitičari takođe ukazuju da haos u regionu može Rusiji dati određene strateške mogućnosti, ali i stvoriti nove rizike.
Šta ostaje nejasno
Mnogo tvrdnji u javnim debatama ostaje neprovereno ili se zasniva na pojedinačnim izvorima. Ključne tačke za praćenje su: nastavak ili odlaganje rundi pregovora između Vašingtona, Moskve i Kijeva; eventualne promene u američkoj politici prema Rusiji; kao i razvoj situacije na Bliskom istoku koji može uticati na globalne prilike i snabdevanje oružjem.
Zaključak: Poverenje u pregovarački proces je poljuljano, ali pregovori nisu automatski prekinuti. Dok se Moskva javno kritički odnosi prema dešavanjima, istovremeno nastoji da zadrži diplomatske kanale otvorenima — a Kijev pokušava da balansira između pritisaka i sopstvene strategije na terenu.
Pomozite nam da budemo bolji.
