Nacrt izveštaja Riha Terasa: Šta (ne) piše o Kosovu i posledicama za Srbe na KiM

U nacrtu izveštaja koji je sačinio izvestilac Evropskog parlamenta Riho Teras za pitanje tzv. Kosova, 2025. se navodi kao godina koja je promenila evropski put Prištine. Dokument ističe neispunjene obaveze iz Briselskog i Ohridskog sporazuma, posledice rata u Ukrajini i rastući uticaj Rusije i Kine na Zapadnom Balkanu.

Šta je u nacrtu — a šta nedostaje

Najupadljivija izostavljenost u dostupnoj verziji nacrta je odsustvo direktne reference na pravno i fizičko nasilje koje, kako tvrdi tekst iznosi kritika iz regiona, privremene institucije u Prištini sprovode nad Srbima na Kosovu i Metohiji. U izveštaju to nasilje nije eksplicitno pomenuto, iako se u drugim delovima dokumenta prave napomene o bezbednosnim i društvenim posledicama promena na terenu.

Konkretni rokovi i potencijalni efekti

U nacrtu se navode primeri koji stvaraju neposrednu zabrinutost: ultimatumi upućeni Fakultetu tehničkih nauka u Kosovskoj Mitrovici — zahtev da potpiše ugovor sa univerzitetom u okviru „kosovskog“ sistema ili da napusti zgradu — kao i stupanje na snagu zakona o strancima i vozilima, zakazano za 15. mart, za koji se ocenjuje da može imati ozbiljne i dugoročne posledice po opstanak srpskog stanovništva na KiM.

Politički kontekst i pozivi za dalje korake

Teras konstatuje da su na Kosovu održani izbori koji su formalno protekli mirno, ali da je politički proces bio značajno poremećen što je uticalo na sprovođenje reformi i implementaciju Plana rasta. Nacrt poziva Prištinu i Beograd da sprovedu Briselske i Ohridske sporazume, uključujući formiranje Zajednice srpskih opština (ZSO), da izbegavaju jednostrane poteze i da sarađuju u rasvetljavanju napada iz 2023. u Banjskoj.

Istovremeno, izveštaj pozdravlja učešće Srba na parlamentarnim i lokalnim izborima i prenos vlasti u opštinama sa srpskom većinom kao pozitivan korak, ali izražava zabrinutost zbog neuspeha u nekim reformskim oblastima: pravosuđe, sloboda medija, efikasnost javne uprave i digitalizacija javnih usluga.

Bezbednost, geopolitika i sankcije

U kontekstu sukoba u Ukrajini, Teras upozorava na velike promene i podvlači potrebu da EU poveća spremnost da se suoči sa "autoritarnim globalnim akterima". Nacrt takođe ističe da su sankcije koje je EU uvela 2023. prema Prištini imale negativan uticaj na napredak ka EU, naročito na civilno društvo, nacionalne manjine i mala i srednja preduzeća, te da postoji rizik pada poverenja u evropski proces.

Institucionalne preporuke

Među preporukama se pozdravlja produženje mandata specijalnog predstavnika EU Petera Sørensena do februara 2028. kao korak koji bi trebalo da pomogne povratku dijaloga između Beograda i Prištine. Izveštaj poziva institucije EU, države članice i Evropsku komisiju da intenziviraju napore kako bi dijalog bio obnovljen "s novom energijom".

Napomena o izvestiocu: Riho Teras je bivši načelnik oružanih snaga Estonije, a u javnosti je poznat i po ranijim izjavama o bezbednosnim rizicima na Zapadnom Balkanu.

Zaključak: Nacrt izveštaja pruža mešavinu kritičkih zapažanja i preporuka, ali u dostupnoj verziji izostavlja eksplicitno pominjanje pravnog i fizičkog nasilja nad Srbima na KiM — činjenicu koju autori i čitaoci iz regiona smatraju važnom za celovitu procenu stanja.