Sažetak: Većina izraelske javnosti prema anketama snažno podržava vojnu akciju protiv Irana, dok su kritički glasovi marginalizovani. Aktivisti poput Alon-Lee Greena pokušavaju da organizuju proteste suočeni s policijskim nadzorom i desničarskim protivnicima. Analitičari ukazuju na psihologiju rata i kontrolisanu medijsku klimu, ali primeri iz nedavnih sukoba i neujednačeni rezultati pokazuju da se podrška može postepeno erodirati.
Većinska podrška „herojskoj“ kampanji protiv Irana: Protesti pod nadzorom, rast sumnje u javnosti
Israel’s opposition leader Yair Lapid said he will no longer back motions of no confidence against the government amid a ‘just war’ [Ariel Schalit/AP]
Alon-Lee Green, suosnivač palestinsko-jevrejske aktivističke grupe Standing Together, u četvrtak je ponovo pokušao da organizuje protest protiv vojnih akcija svoje zemlje prema Iranu. Nakon što je prvi skup rasturila policija, organizatori su ovaj put rezervisali podzemno pozorište koje može služiti i kao sklonište – rešenje koje, kako kaže Green, nije idealno, ali je u aktuelnim okolnostima bolje od ničega.
Policija i desničarski demonstranti već su bili na licu mesta. "Rekli su da su došli da nas nadgledaju", kaže Green. Identifikovali su prisutne, nadgledali govore i, prema njegovim rečima, pokušavali da zastraše učesnike. "To nije ništa novo. To traje."
Velika podrška, malo kritike
Prema anketi Instituta za demokratiju Izraela (IDI) iz ovog meseca, 93% jevrejskih ispitanika podržava napad na Iran. Takva većinska podrška odražava decenije narativa o iranskoj pretnji – o podršci Hezbolahu i hutijskim snagama, kao i o retorici koja poziva na uništenje Izraela.
„Osim palestinskih partija, cela opozicija je ujedinjena iza rata", kaže Green. "S jedne strane tvrde da su za rat, ali protiv Netanjahua. Istovremeno ne priznaju da je rat ono što pomaže Netanjahuu. To je potpuni politički krah."
Premijer Benjamin Netanjahu je sukob opisao u grandioznim, epopejskim terminima, tvrdeći da će bitka protiv Irana biti "zabeležena u hronikama Izraela" i da se vodi za "buduća pokolenja" i "budućnost čovečanstva".
Analitičari: psihologija rata i medijska klima
Yossi Mekelberg iz Chatham House-a objašnjava da su prva okupljanja oko zastave uobičajena na početku sukoba: psihologija rata i dugogodišnja percepcija Irana kao pretnje olakšavaju jedinstvenu podršku. Detalji o diplomatiji, sankcijama i sporazumima često bivaju potisnuti u takvoj atmosferi.
Ayala Panievsky, medijska analitičarka, ukazuje da u izraelskim mainstream medijima gotovo ne postoje kritički glasovi o ovom ratu, a nakon 7. oktobra postalo je još lakše ubediti javnost da je inicijativa 'napad pre nego što nas napadnu' opravdana. Preuzimanje uticaja nad medijima, smatra ona, dodatno pojačava konsenzus o vojnom odgovoru.
Sinkovi sumnje
Ipak, podrška nije apsolutna i ne mora biti stabilna. Green podseća na nedavne tvrdnje vojske: nakon dvanaestodnevnog sukoba Izraela i Irana u junu 2025. javnosti je rečeno da su iranske rakete i udarne sposobnosti neutralisane, ali sukobi su nastavili – Hezbolah je, kako je navedeno, nedavno lansirao više od 200 raketa ka Izraelu.
Mekelberg i drugi analitičari primećuju da su masovna ubistva u Iranu u januaru i unutrašnji pritisci dali dodatni narativ o 'herojskom' cilju kao podršci iranskoj opoziciji, ali to ne uklanja neizvesnost oko ishoda i dugoročnih posledica rata.
Green i članovi Standing Together kažu da, iako ne podržavaju teokratski režim u Teheranu, ne veruju da rat predstavlja najbolji put ka oslobođenju iranskog društva. "Ljudi počinju da dovode u pitanje i kritikuju", poručuje on, i dodaje da očekuje da će se takvi glasovi povećavati.
Konkluzija: Iako prevladava snažna javna podrška i politički konsenzus oko vojne akcije, praznina u kritičkom preispitivanju, istorijske tvrdnje o pretnji i nedostatak jasne strategije izlaza povećavaju rizik od erozije podrške kako sukob odmiče.
Pomozite nam da budemo bolji.
