NASA Počinje Izradu Nuklearno-Pokretanog Drona Dragonfly Za Lansiranje Ka Titanu 2028.

Tehničari u Johns Hopkins Applied Physics Laboratory (APL) u Merilendu započeli su izradu i početna testiranja rotorcrafta Dragonfly — nuklearno-pokretanog drona veličine automobila koji bi trebalo da bude lansiran ka Titanu 2028. godine.

"Ovaj prelomni trenutak praktično označava rođenje našeg letelice", izjavila je Elizabeth Turtle, glavna istraživačica misije Dragonfly u APL-u, u saopštenju NASA-e (10. mart). "Izrada prvog takvog vozila koje će leteti iznad drugog okeanskog sveta pomera granice mogućeg — i upravo zato je ova faza toliko uzbudljiva. Svaki ugrađeni deo i svaki test nas približavaju lansiranju Dragonflya ka Titanu."

Dragonfly će biti znatno veći od prvog međuzvezdanog helikoptera Ingenuity koji je delovao na Marsu; dok je Ingenuity imao veličinu kutije za maramice i radio na solarnu energiju, Dragonfly je dimenzija automobila i koristiće radioizotopni termoelektrični generator (RTG) kao izvor energije — rešenje pogodno za slabo osvetljene i hladne uslove Titana.

Misija, ciljevi i značaj

Dragonfly nije samo demonstrator tehnologije, već puna naučno-istraživačka misija procenjena na oko 3,35 milijardi dolara. Cilj je istražiti raznovrsna mesta na Titanu kako bi se proučili hemija, geologija i atmosfera tog satelita, čime bi se unapredilo razumevanje prekursora života u Sunčevom sistemu.

From left, Carlisa Drew, Seth Harvey, Anthony Fanelli, Emory Toomey and TJ Lee conduct power and functional testing on Dragonfly’s Integrated Electronics Module (IEM) and Power Switching Unit (PSU) in the cleanroom at the Johns Hopkins Applied Physics Laboratory (APL) in Laurel, Maryland. The IEM is Dragonfly’s “brain,” containing the spacecraft’s core avionics; the PSUs control the flow of power to Dragonfly’s instruments and systems. | Credit: NASA/Johns Hopkins APL/Ed Whitman

Titan je najveći Saturnov mesec i drugi po veličini u Sunčevom sistemu (iza Ganimeda). Do sada je najdetaljnije istražen jedino evropski lander Huygens koji je sleteo i radio nekoliko sati 14. januara 2005. godine.

Faze izrade i testiranja

U APL-u su prve nedelje testiranja usmerene na integrisani elektronski modul — "mozak" letelice koji obuhvata upravljanje, navigaciju i rukovanje podacima — kao i jedinice za prebacivanje napajanja. Očekuje se da će testiranje i integracija trajati do početka 2027. godine.

Nakon toga Dragonfly će biti poslat u Lockheed Martin Space u Litltonu (Kolorado) na obimne sistemske testove, uz kratko vraćanje u APL radi procene otpornosti na uslove svemira. Najraniji planirani termin za slanje u Kennedy Space Center je proleće 2028, odakle je cilj lansiranje na vrhu rakete SpaceX Falcon Heavy.

Zaštitna školjka letelice prošla je aerodinamičke probe u vetrotunelima NASA-inog Langley Research Centera i trenutno je u fazi integracije i testiranja u Lockheed Martinu. APL takođe testira izolacionu pjenu i druge sisteme kako bi se osiguralo da Dragonfly preživi hladne i gustu atmosferu Titana, dok se naučni instrumenti i radio oprema finalizuju.

"Godinama smo dizajnirali i usavršavali ovaj neverovatan rotorcraft na ekranima računara i u laboratorijama, a sada spajamo sve te elemente i pretvaramo Dragonfly u stvaran letni sistem", rekla je Annette Dolbow, rukovodilac integracije i testiranja misije Dragonfly u APL-u.

Iako su pred misijom još godine testova i priprema, početak faze izrade i integracije predstavlja važan korak ka ambicioznom cilju: dostaviti putujući laboratorij koji će sleteti i leteti iznad jedne od najfascinantnijih i najtajanstvenijih mesečeva našeg Sunčevog sistema.