Iranski vrh nastoji da potvrdi izdržljivost režima nakon ubistva vrhovnog vođe Alija Khameneija i eskalacije sukoba sa SAD i Izraelom. Naslednik Mojtaba Khamenei, blizak Revolucionarnoj gardi, može dodatno ojačati uticaj te strukture unutar politike i ekonomije. Analitičari ocenjuju da je sistem do sada pokazao značajnu otpornost, ali bi eventualna „pobeda“ bila skupa zbog gubitaka u rukovodstvu, vojnim kapacitetima i infrastrukturi.
Iranski Vrhovnici Nastoje Da Dokažu Izdržljivost Islamske Republike
Mojtaba Khamenei has yet to appear in public (-)(-/AFP/AFP)
Iranski rukovodioci pokušavaju da pokažu da je Islamska Republika sposobna da preživi uprkos ubistvu dugogodišnjeg vrhovnog vođe i eskalaciji sukoba sa Sjedinjenim Državama i Izraelom, kažu analitičari.
Ajatolah Ali Khamenei, koji je bio vrhovni vođa od smrti osnivača revolucije Ruhollaha Khomeinija 1989. godine, ubijen je zajedno sa nekoliko članova porodice i visokih bezbednosnih zvaničnika u vazdušnim udarima na početku američko-izraelskih napada krajem prošlog meseca.
Zvaničnici i analitičari smatraju da, iako je gubitak vrha države ogroman, politički sistem zasnovan na šiijskom islamu i protivljenju zapadnim silama i dalje funkcioniše, uz veće učešće tvrdolinijaških činilaca.
Naslednik i uloga Revolucionarne garde
Za naslednika je imenovan Mojtaba Khamenei, retko viđen u javnosti ali po analitičarima blizak Revolucionarnoj gardi i poznat po ulozi u gušenju protesta. Njegovo postavljanje sugeriše nastavak čvrste, neoprostive linije politike koju je sprovodio otac.
Thomas Juneau (Univerzitet u Otavi): „Sistem je otporan i može da sprovede dobro razrađene planove za vanredne situacije. Kontinuitet je ugrađen u njegove institucije.“
To, prema stručnjacima, verovatno znači dodatno jačanje političkog i ekonomskog uticaja Revolucionarne garde, koja je godinama širila svoj domet unutar državnih struktura i u privredi.
Javni odgovor i bezbednosna situacija
U znak prkosa, preživeli visoki predstavnici vlasti izašli su na skup u Teheranu dok su u blizini odjekivale eksplozije. Na okupljanju su se pojavili zvaničnici poput nacionalnog bezbednosnog šefa Alija Larijanija i šefa pravosuđa Gholam Hossain Mohseni Ejeija, dok su neki ključni akteri, uključujući Mojtabu Khameneija i predsednika parlamenta Mohammada Baghera Ghalibafa, bili odsutni.
Analitičari ukazuju da je sukob „zarobljen u opasnom obrascu“: uprkos snažnim napadima, Iran je zadržao mogućnost da uzvraća, ciljajući pomorski saobraćaj i energetsku infrastrukturu, što dodatno utiče na globalne cene energenata.
Mogući ishodi i posledice
Stručnjaci ističu da bi preživljavanje režima omogućilo vlastima da izgrade narativ sličan onom posle rata s Irakom 1980–1988 — jer preživeti bi značilo tvrditi pobedu. Međutim, ta pobeda bi bila skupa: rukovodstvo je delimično 'decapitirano', vojne sposobnosti su oštećene, a privredna i energetska infrastruktura pogođena.
Barbara Slavin (Stimson Center) upozorava da će autoritet novog vrhovnog vođe u velikoj meri zavisiti od podrške Revolucionarne garde, čiji je politički i ekonomski uticaj znatno narastao u poslednje dve decenije.
Zaključak: Dok vlasti nastoje da demonstriraju kontrolu i kontinuitet, dugoročna stabilnost zavisiće od sposobnosti države da sanira vojne, političke i ekonomske gubitke, pritom izbegavajući dalju eskalaciju regionalnih sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
