Studija u Marine Pollution Bulletin pokazuje da polistirenske nanoplastike menjaju ponašanje morskog medaka, čineći ih impulzivnijim i manje sposobnim da donose precizne odluke. Takve promene otežavaju hvatanje hrane i izbegavanje predatora, sa mogućim posledicama za populacije riba i ribarstvo. Naučnici pozivaju na hitne politike za smanjenje plastičnog zagađenja i jačanje zaštite morskih ekosistema.
Upozorenje naučnika: Nanoplastika Menja Ponašanje Riba i Preti Morskim Lančevima
Photo Credit: iStock
Nova studija upozorava da polistirenske nanoplastike utiču na mozak i ponašanje morskih riba, s mogućim širokim posledicama po ekosisteme i ribarstvo. Istraživači sa Shantou University, Chinese Academy of Fisheries Sciences i Charles Darwin University testirali su efekat nanoplastike na morski medaka koristeći lavirint kao zadatak za procenu donošenja odluka.
Studija i glavne nalaze
Autori su u akvarijume uveli polistirenske nanoplastike i uporedili ponašanje izloženih riba sa kontrolnom grupom. Ribe koje su bile izložene nanoplastici donosile su brže, impulzivnije odluke, pravile su više grešaka i pokazivale veću nesigurnost pri kretanju u odnosu na one koje nisu bile izložene.
„Najvažnije za svaku životinju su razmnožavanje, sklonište i ishrana“, rekao je koautor profesor Sunil Kadri iz Charles Darwin University. „Riba kojoj se promeni ponašanje može imati poteškoće pri hvatanju hrane i, što je još važnije, pri izbegavanju predatora.“
Zašto je to važno
Prema ekološkim analizama, 80–85% otpada u okeanu čini plastika koja se vremenom raspada na sitnije fragmente. Kada čestice dostignu nanoskalni nivo, mogu proći kroz biološke barijere i akumulirati se u tkivima, što većim česticama nije moguće. Dr Zonghang Zhang iz Shantou University napominje da su nanoplastike već rasprostranjene u okeanima, slatkim vodama i zemljištu, i da imaju potencijal da se kreću kroz prehrambeni lanac.
Potencijalne posledice
Impulsivno ponašanje i smanjene kognitivne sposobnosti mogu umanjiti sposobnost riba da love i izbegnu predatore, što dovodi do pada stopa preživljavanja i može da utiče na veličinu i stabilnost populacija. S obzirom na to da riba i školjke predstavljaju važan izvor proteina za milijarde ljudi, promene u ponašanju morskih organizama mogu imati i socioekonomske posledice za ribarske zajednice i bezbednost hrane.
Preporuke i praktične mere
Autori studije pozivaju na hitnije politike kojima bi se smanjio dotok plastike u vodene sisteme i istovremeno ojačale zaštitne mere za morske ekosisteme i ribarstvo. Potrošači mogu doprineti smanjenju rizika: ograničite upotrebu jednokratne plastike, koristite višekratne kese i boce, pravilno reciklirajte i birajte proizvode sa manje ambalaže. Takođe, preporučuje se da građani kontaktiraju lokalne predstavnike i podrže strožije propise za upravljanje plastičnim otpadom.
Izvor: Studija objavljena u časopisu Marine Pollution Bulletin. Iako su istraživanja izvedena u kontrolisanim uslovima, rezultati ukazuju na potrebu za daljim ispitivanjima i merama javne politike.
Pomozite nam da budemo bolji.
