Rat U Iranu Gura Milione U Raseljavanje — Turska Pojačava Granicu

KAPIKOJ, Turska — Nakon što su bombe eksplodirale u blizini njenog doma u istočnom iranskom gradu Golestan, frizerka Merve Pourkaz odlučila je da napusti zemlju. Putovala je skoro 1.500 kilometara do planinskog prelaza u nadi da će naći sigurnost u turskom gradu Van.

„Ako me puste, ostajaću u Vanu dok rat ne prestane. Ako rat ne prestane, možda ću se vratiti i umreti“, rekla je Pourkaz za Associated Press dok je čekala na prelazu.

People, mostly Iranians who crossed from Iran at the Kapikoy border crossing, pull luggage in Turkey's eastern Van province, Friday, March 6, 2026. (AP Photo/Murat Kocabas)(ASSOCIATED PRESS)

Individualne priče i motivi

Dok neki, poput Pourkaz, beže iz delova Irana pogođenih ratom, drugi se vraćaju iz inostranstva kako bi bili pored porodice. Leila Rabetnezhadfard, koja je živela u Istanbulu i planirala brak sa nemačkim profesorom, odložila je venčanje i vratila se u Širaz jer ne može da izdržava porodicu u inostranstvu.

Kretanja i statistika

Ujedinjene nacije procenjuju da je oko 3,2 miliona ljudi raseljeno unutar Irana od početka sukoba između Irana i Izraela. Prema UN, približno 1.300 Iranaca dnevno prelazi granicu u Tursku od početka rata, ali u nekim danima više ljudi se vraća u Iran nego što odlazi.

People, mostly Iranians who crossed from Iran through the Kapikoy border crossing, stand with luggage in Turkey's eastern Van province, Friday, March 6, 2026. (AP Photo/Murat Kocabas)(ASSOCIATED PRESS)

Međunarodne organizacije napominju da je većina raseljenih ostala u zemlji — često prelazeći iz velikih gradova u bezbednije, ruralne oblasti, uključujući područja severno od Teherana uz Kaspijsko more. Razlozi su porodične veze, briga za imovinu, ograničenja u bezbednosti i logistici, kao i nedostatak novca za bekstvo.

Moguće posledice šire eskalacije

Svetske agencije upozoravaju da bi uništenje kritične infrastrukture (npr. prekidi u snabdevanju vodom u Teheranu) moglo izazvati masovne talase prelaska granica: Pakistan, Avganistan, Turkmenistan, Azerbejdžan, Jermenija, Turska i Irak su potencijalne destinacije. Iran već prima oko 2,5 miliona izbeglica, pretežno iz Avganistana i Iraka, pa bi dodatni pritisak mogao ozbiljno opteretiti susede.

A man welcomes a woman who crossed from Iran to Turkey at the Kapikoy Border Gate in eastern Van province, Turkey, Thursday, March 5, 2026. (AP Photo/Serra Yedikardes)(ASSOCIATED PRESS)

Reakcija Turske i Evrope

Turska je pooštrila kontrole na granici i pripremila planove za smeštaj izbeglica u „zaštitnim zonama“, šator-selima ili privremenim smeštajima unutar zemlje. Zvanični podaci navode dodatne fizičke barijere: oko 380 km betonskih zidova, 203 optičke kule i 43 posmatračke tačke. Turska verovatno namerava da strogo kontroliše priliv ljudi i da traži finansijsku pomoć EU, s obzirom na ranija iskustva sa velikim talasom sirijskih izbeglica.

Humanitarna zabrinutost

Humanitarne organizacije upozoravaju da bi produžen sukob značio ozbiljne posledice: već smanjeni humanitarni budžeti i logistička ograničenja otežavaju spremnost za novu krizu. „Imamo situaciju na Bliskom istoku koja bi mogla imati ozbiljne humanitarne posledice u trenutku kada je finansiranje drastično smanjeno“, rekla je Ninette Kelley, predsednica World Refugee & Migration Council.

A map showing the major border crossings in north-west Iran. (AP Digital Embed)(ASSOCIATED PRESS)

„Ostanite zaklonjeni. Ne napuštajte svoje domove. Napolju je veoma opasno. Bombe će padati svuda.“ — upozorenje koje je, prema izveštaju, uputio američki predsednik.

Dok se susedi i Evropa pripremaju za mogući novi talas migracija, mnogi Iranci i dalje ostaju u zemlji zbog porodice, nedostatka sredstava ili straha od neizvesnosti u tuđini.

Autor teksta: Izveštaj Associated Pressa, sa dopisnicima iz Ankare, Kaira, Bagdada i Brisela.