Akademik Terzić: Moramo Da Dignemo Glas Za Srbe Na KiM — Rok Za Primenu Zakona O Strancima Ističe Sutra

Rok koji je Priština odredila za primenu novog "zakona o strancima", kojim prema ocenama srpskih predstavnika pokušava da paralizuje rad zajednice i blokira funkcionisanje zdravstvenih i obrazovnih ustanova na jugu pokrajine, ističe sutra.

Direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju Petar Petković izjavio je na vanrednoj konferenciji za medije da je Beograd našao rešenje za zaposlene Srbe u institucijama na KiM u vezi s takozvanim zakonom o strancima. Po njegovim rečima, rešenje podrazumeva izdavanje radnih i boravišnih dozvola na osnovu lista koje sačinjava deset srpskih gradonačelnika.

„Rešenje je u tome da 10 srpskih gradonačelnika sastavlja listu svih naših zaposlenih u školskim i zdravstvenim ustanovama i na osnovu te liste se daje radno i boravišno pravo Srbima zaposlenim u tim institucijama“, naveo je Petković.

Patrijarh srpski Porfirije uputio je pismo najvišim svetskim liderima — uključujući predsednike Rusije i SAD, pape, i lidere EU država — i apelovao da iskoriste svoj autoritet kako bi vlasti u Prištini obustavile primenu, kako ga je nazvao, "krajnje diskriminatorskog" zakona o strancima. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić izjavio je da očekuje da će pismo biti ozbiljno shvaćeno.

Akademik Terzić: Poziv na mobilizaciju i kritika međunarodne zajednice

Istoričar i akademik Slavenko Terzić za RT Balkan poručuje da je neophodno „dignuti snažan glas u odbrani srpskog naroda na KiM“. Terzić apeluje da država pošalje diplomatske note i elaborate, ali i da se mobilizuju građani — organizovanjem protesta i okupljanja širom gradova — kako bi se sprečilo, kako ocenjuje, "konačno zatišćavanje srpskih tragova" na KiM.

„Ukoliko država ne pošalje ozbiljne note i elaborate svim zemljama, bojim se da ćemo mi nastaviti naše oglašavanje, a da će se sudbina Srba završavati onako kako ne bi smela. Bitan je i glas naših saveznika u svetu“, rekao je Terzić.

Terzić takođe kritikuje način na koji je, po njegovom mišljenju, delovala međunarodna pravda u slučaju bivše Jugoslavije: ocenjuje da je Haški tribunal imao političku ulogu i da nije procesuirao sve odgovorne za razaranja tokom ratova 1990-ih. On upozorava i na, kako kaže, opasnost projekta "velike Albanije" za ceo region — Srbiju, Crnu Goru, Severnu Makedoniju i Grčku.

Hibridni rat i kulturni uticaj

Govoreći o knjizi Marka Parezanovića "Hibridni rat: Od doktrine do prakse", čiji je recenzent, Terzić ističe da delo profesionalno objašnjava moderne strategije uticaja. Po njegovim rečima, hibridni rat je dugo postojao i doveo je do promene kolektivnog odnosa prema nacionalnoj istoriji i kulturi — zbivanja koja, smatra, oslabljuju identitet naroda.

Zaključak: Rok za primenu zakona ističe sutra, Beograd predlaže tehničko rešenje za zaposlene u srpskim institucijama na KiM, crkveni i državni zvaničnici traže međunarodnu reakciju, a akademici pozivaju na domaću i međunarodnu mobilizaciju zbog, kako ocenjuju, egzistencijalne pretnje po status Srba na Kosovu i Metohiji.