Rusija je u martu 2026. odgovorila uzdržano na udare usmerene protiv iranskog rukovodstva, iako je prošle godine potpisan 20‑godišnji strateški sporazum sa Iranom. Istorijsko nepoverenje — od Sporazuma iz Turkmenčaja (1828) do revolucije 1979. — i danas oblikuje transakcioni karakter odnosa. Nakon 2022. saradnja se produbljuje kroz isporuke dronova i obaveštajnu razmenu, ali stručnjaci naglašavaju da Moskva prvenstveno sledi sopstvene interese.
Transakcioni Partneri: Kako Dva Veka Nepoverenja Objašnjavaju Rusku Uzdržanost Prema Iranu
Russian President Vladimir Putin, left, greets Iranian Foreign Minister Abbas Araghchi prior to their talks at the Kremlin in Moscow, Russia, June 23, 2025.(AP Newsroom)
U martu 2026. Rusija je odgovorila uzdržano na američko-izraelsku operaciju usmerenu protiv iranskog rukovodstva, uprkos tome što je prošle godine potpisan dvadesetogodišnji strateški sporazum sa Teheranom. Umesto vojne intervencije, Moskva je u javnim izjavama birala osude i pozive na dijalog, a Kremlj je naveo da nije primio zahtev za vojnu pomoć — kako je saopštio Dmitrij Peskov 5. marta: „U ovom slučaju nije bilo zahteva iz Irana.”
Iran uses Russia exercises to reposition strike drones in the Strait of Hormuz, a defense expert said.
Istorijski kontekst
Odnos Moskve i Teherana oblikovan je gotovo dva veka dugom istorijom poverenja i rivalstva. Još 1828. godine, Sporazum iz Turkmenčaja primorao je Persiju da preda velike delove Kavkaza Ruskom carstvu i ostao je bolan simbol strane dominacije u iranskoj kolektivnoj svesti. Tokom 20. veka veze su se menjale: pre 1979. Sovjetski Savez održavao je formalne odnose sa šahom, dok je posle Islamske revolucije 1979. vladao uzajamni skepticizam — Khomeini je kritikovao obe supersile, nazivajući SAD „Velikim Sotonom”, a SSSR „Manjim Sotonom”.
The remains of a Russian-made, Iran-designed Shahed-136 drone, known in Russia as a Geran-2, are displayed with other recovered drones, glide bombs, missiles and rockets in Kharkiv July 30, 2025.
Transakcioni, a ne saveznički odnos
Analitičari ističu da rusko-iranski odnos nikada nije prerastao u čvrsto savezništvo, već je ostao pretežno transakcioni: „Rusija radi ono što joj donosi sopstvene interese,” kaže Ksenia Svetlova, izvršna direktorica Regional Organization for Peace, Economy and Security (ROPES) i saradnica Chatham House-a. To objašnjava i Moskvin oprez u sukobu koji je neposredan pretnji Rusiji — umesto da automatski upadne u otvoreni sukob, Kremlj balansira između podrške i samoodržanja.
Members of the Iranian Navy attend the joint Navy exercise of Iran, China and Russia in the Gulf of Oman, Iran, in this handout image obtained March 12, 2025.
Vojna i obaveštajna saradnja posle 2022.
Nakon ruske invazije na Ukrajinu 2022. godine saradnja je dobila novi zamah. Iran je isporučio seriju Shahed dronova koje je Moskva koristila u napadima na ukrajinsku infrastrukturu; kasnije je, prema izveštajima, Rusija razvila sopstvenu varijantu tih bespilotnih letelica nazvanu Geran‑2. Zvaničnici i eksperti tvrde i da je razmena obaveštajnih podataka bila značajna, uz napomenu da neke tvrdnje — kao što su navodi o deljenju satelitskih ciljeva — nisu javno potvrđene od strane Moskve.
Russian President Vladimir Putin, left, meets with Iran's Supreme Leader Ayatollah Ali Khamenei in Tehran.
„Odnosi su oduvek bili transakcioni. Rusija radi ono što služi njenim interesima,”
Vojnici i bivši zvaničnici iz SAD-a upozoravaju da bi razmena informacija mogla pomoći Iranu pri identifikaciji stranih ciljeva u regionu, ali i napominju da su mnoge tvrdnje još nezvanične. „Apsolutno je jasno da Rusija nije naš prijatelj,” rekao je penzionisani general‑potpukovnik Richard Y. Newton III.
Kontradikcije i posledice
Dok pojedini analitičari ukazuju na dublju vojnu saradnju, drugi naglašavaju kontradikciju: Moskva istovremeno koristi iranske resurse (dronove, obaveštajnu saradnju) i javno apeluje na smanjenje tenzija u regionu. Za Vladimira Putina, strateški interes uključuje i geopolitičke koristi poput promena u cenama energije koje mogu pomoći finansiranju rata u Ukrajini — perspektiva koju ističu zapadni zvaničnici prilikom tumačenja ruskih poteza.
Zaključak
Raspored interesa, istorijsko nasleđe i trenutne operativne potrebe čine rusko-iranski odnos kompleksnim i prvenstveno transakcionim. Iako saradnja raste u oblastima vojne tehnologije i obaveštajnog deljenja, Moskva i dalje vodi politiku koja pre svega štiti njene vlastite strateške ciljeve, a ne bezrezervno prati Teheran.
Pomozite nam da budemo bolji.
