Projekat DNK Leonarda da Vinčija kombinuje opsežnu genealogiju i savremene genetske analize kako bi proverio da li ostaci u grobnici u Amboiseu pripadaju umetniku. Istraživači su pratili mušku lozu do 1331. godine, identifikovali 15 potomaka i testirali šestoro od njih, pri čemu je zabeleženo poklapanje segmenata Y-hromozoma. Koštani fragmenti su radiokarbonski datovani i potvrđeni kao muškog porekla; eventualno poklapanje sa živim rođacima moglo bi omogućiti rekonstrukciju Leonardovog genoma i dalje ispitivanje artefakata.
Šest Muškaraca Uradilo DNK Test: Da Li Su Kosti U Grobnici Leonarda Da Vinčija Zaista Njegove?
6 Living Men Share Leonardo da Vinci's DNAMyper - Getty Images
Naučnici pokušavaju da sekvenciraju DNK Leonarda da Vinčija kako bi potvrdili da li ostatci u porodičnoj grobnici u Amboiseu zaista potiču od velikog renesansnog umetnika. Projekat kombinuje tradicionalnu genealogiju, forenzičku arheologiju i moderne genetičke metode kako bi odgovorio na pitanje koje vekovima interesuje istoričare i ljubitelje umetnosti.
Genealogija koja vodi do 1331. godine
Pošto Leonardo nije imao vlastite potomke, istraživači iz Leonardo Da Vinci Heritage Association — među kojima su Alessandro Vezzosi i Agnese Sabato — sastavili su detaljno porodično stablo. U knjizi "Genìa Da Vinci. Genealogy and Genetics for Leonardo's DNA" tim je pratio kolateralnu mušku lozu kroz oca Ser Piera i polubraću, nazad do 1331. godine, i identifikovao 15 muškaraca iz očinske linije čiji DNK može biti upotrebljen kao referenca.
DNK analiza živih potomaka
Projekat je, u saradnji sa forenzičkom antropologom Elenom Pilli, podvrgnuo šestoro od tih potomaka genetičkim testovima. Ispitivanja su se fokusirala na Y-hromozom — deo genoma koji se prenosi s oca na sina uz relativno malo promena — i pokazala podudaranje segmenata među testiranim muškarcima, što upućuje na gensku kontinuitet muške loze kroz više generacija.
Iskopavanje i analize koštanih fragmenata
Rodoslovna istraživanja ukazala su na moguću lokaciju porodične grobnice u kojoj su sahranjeni Leonardov deda i neki od polubratova. Arheološko istraživanje dalo je koštane fragmente koji su potom radiokarbonski datovani i podvrgnuti paleogenomskim analizama. Analize su utvrdile da uzorak potiče od muškog pojedinca.
Prema izveštaju Phys.org: „Analiza je pokazala da se segmenti Y-hromozoma — korišćeni za identifikaciju pojedinaca — poklapaju među ovim muškarcima, potvrđujući genetsku kontinuitet muške loze da Vinčija bar od 15. generacije.”
Šta znači potencijalno poklapanje uzoraka
Ako se Y-hromozom iz kostiju iz grobnice poklopi sa Y-hromozomima živih potomaka, tim će imati snažan genetski dokaz da kosti pripadaju Leonardovoj muškojoj lozi. To bi omogućilo rekonstrukciju većeg dela Leonardovog genoma i dalje poređenje sa biološkim tragovima pronađenim na predmetima koje se istorijski pripisuju umetniku.
Dalji koraci i širi ciljevi projekta
Projekat planira da testira i uzorke iz privatnih i javnih kolekcija renesansnih dela, kao i da istraži korisni biološki materijal (na primer mikrotragove ili DNK-prisutne otiske prstiju) na umetninama. Tim je već izvršio pilot-studije u potrazi za autohtonim biološkim materijalom i mikrobiomom na starim radovima.
Šta DNK može (i ne može) da kaže o Leonardu
Sekvenciranje bi moglo da pruži podatke o nasleđu, pigmentaciji kože, boji očiju, i potencijalnim genetskim predispozicijama za određene zdravstvene probleme — informacije koje dopunjuju istorijske i umetničke izvore. Međutim, genetika ne može „objasniti genije”: kreativnost i intelektualna dostignuća ostaju rezultat kompleksne interakcije biologije, okoline i kulture.
Zaključak: Kombinacija starog zanata rodoslovlja i najnovijih genetičkih tehnika čini ovaj projekat jednim od najsveobuhvatnijih pokušaja da se biološki identifikuje jedna od najvećih ličnosti umetničke istorije. Ako dokazi potvrde identitet, to će otvoriti nove mogućnosti za proučavanje i autentikaciju predmeta povezanih s Leonardom da Vinčijem.
Pomozite nam da budemo bolji.
