Astronomi su registrovali sudar dve planete oko zvezde Gaia20ehk, što je proizvelo velike oblake vrele prašine koji su delimično zamračili zvezdu dok je infracrvena emisija rasla. Podaci ukazuju da se rasuti materijal nalazi na približno 1 AU, udaljenosti pogodnoj za hlađenje i moguću koalescenciju u satelit. Fenomen podseća na hipotezu o sudaru koji je stvorio Zemljin Mesec i može pomoći u proceni koliko su ovakvi događaji česti i kakve implikacije imaju za život na planetama.
Sudar Dve Planete Kod Gaia20ehk: Vrući Oblaci Prašine Podsećaju Na Nastanak Meseca
Andy Tzanidakis
Astronomi su zabeležili retku i dramatičnu pojavu — tragove sudara dve planete oko zvezde glavnog niza Gaia20ehk. Posledice sudara očituju se kao ogromni oblaci vrele prašine i stena koji su delimično zamračili zvezdu i istovremeno pojačali infracrvenu emisiju.
Kako su otkrili sudar
Posmatranja su pokazala da je svetlost zvezde bila stabilna sve do 2016. godine, kada su zabeležena tri manja pada u sjaju. Oko 2021. zvezda je počela da pokazuje znatno neobičnije varijacije. Tim na čelu sa Anastasiosom Tzanidakisom (Univerzitet Vašington) primetio je da dok je vidljiva svetlost padala, infracrveni signal je znatno rastao — znak da je blokirajući materijal veoma vruć i sjaji u infracrvenom spektru.
„Ne mogu dovoljno naglasiti da zvezde poput našeg Sunca to ne rade… Kada smo videli ovu, pomislili smo: ‘Hej, šta se ovde dešava?’“ — Anastasios Tzanidakis
Tumačenje podataka
Da bi velika količina prašine i stena delimično zamračila zvezdu, potrebna je sudarom rasuta masa uporediva sa planetarnim objektima. Astronomi veruju da su dve planete bile u višem stadijumu međusobne gravitacione interakcije, sa nizom površnih sudara, da bi potom došlo do jedne velike, katastrofalne kolizije. Takav udar oslobađa ogromne količine toplote, objašnjavajući rast infracrvene emisije dok vidljivo svetlo opada.
Paralele sa nastankom Meseca
Autori studije u The Astrophysical Journal Letters ukazuju na iznenađujuće sličnosti sa hipotezom o sudaru koji je pre oko 4,5 milijardi godina formirao Mesec — kada je hipotetička Theia udarila ranu Zemlju. Prašina oko Gaia20ehk kruži na približno istoj udaljenosti na kojoj Zemlja kruži oko Sunca (oko jedne astronomske jedinice), što omogućava hlađenje i eventualno koalescenciju u veći satelit ako okolnosti to dozvole.
Širi kontekst i posledice
Ovo nije prvi izvestan slučaj planetarnog sudara u astronomskim zabeleškama — slični događaji su predloženi i u 2023. godini za sudar dva ledena džina koji je stvorio torus vrućih ostataka — ali Gaia20ehk je primer koji naročito podseća na uslove koji mogu dovesti do formiranja velikog prirodnog satelita. Ako su ovakvi sudari retki, to bi imalo implikacije za astrobiologiju, jer veliki Mesec može igrati važnu ulogu u stabilizaciji klime, plimama i zaštiti planete.
Šta slede astronomska posmatranja
Autori pozivaju na dalja višespektralna posmatranja kako bi se pratila evolucija oblaka prašine, procenila masa ostataka i procenila verovatnoća formiranja satelita. Više takvih snimaka doprineće razumevanju koliko su česte sudarničke dinamike i kakvu ulogu igraju u formiranju planeta i njihovih meseca.
Napomena: Rezultati su objavljeni u The Astrophysical Journal Letters. Vođa studije je Anastasios Tzanidakis sa Univerziteta Vašington.
Pomozite nam da budemo bolji.
