Studija Univerziteta u Oksfordu objašnjava da su snažni magnetski zapisi u Apolo stenicama verovatno posledica kratkih, intenzivnih izboja magnetizma koji su trajali nekoliko hiljada godina. Analiza mare bazalta otkrila je vezu između visoke koncentracije titanijuma i jače magnetizacije, a modeli pokazuju da topljenje titanijumom bogatog materijala blizu granice jezgro–plašt može pojačati dinamo. Autori upozoravaju na uzorkovnu pristrasnost Apolo misija i očekuju da će Artemis misije pomoći da se hipoteza testira.
Zagonetka Jakog Magnetizma Na Mesecu: Nova Studija Otkriva Kratke, Intenzivne Izboje
(Javier Zayas Photography/Moment/Getty Images)
Novo istraživanje sa Univerziteta u Oksfordu nudi ubedljivo objašnjenje za snažne magnetne potpise pronađene u stenicama donetim sa Meseca tokom Apolo misija. Iako Mesec danas ima slabo i mrljasto magnetno polje, uzorci stare oko 3,5 milijardi godina pokazuju znatno jače magnetizacije — što je dugo bila misterija.
Glavni zaključak
Tim istraživača zaključuje da jakim magnetnim zapisima u mare bazaltima verovatno prethode kratki, ali intenzivni izboji magnetizma koji su trajali svega nekoliko hiljada godina. Ti događaji su, prema modelima, povezani sa topljenjem titanijumom bogatog materijala blizu granice jezgro–plašt Meseca, što je privremeno povećavalo toplotni tok iz jezgra i pojačavalo dinamo aktivnost.
The researchers modeled how the strongly magnetic lunar rocks may have been created. (Nichols et al.,Nat. Geosci., 2026)
Šta su istraživači uradili
Autori su ponovo analizirali Apolo mare bazalte i pronašli jasnu korelaciju: stene sa jačom magnetizacijom imaju značajno viši sadržaj titanijuma. Zatim su koristili kompjuterske modele da prikažu kako topljenje takvog materijala može istovremeno proizvoditi titanijumom bogate lave i pojačavati magnetsko polje.
Claire Nichols, planetarni geolog: „Naši nalazi sugerišu da su Apolo uzorci pristrasni prema izuzetno retkim događajima koji su trajali nekoliko hiljada godina — dok su dosad tumačeni kao reprezentacija 0,5 milijardi godina lunarne istorije.“
Autori ukazuju da su Apolo misije sakupljale uzorke iz sličnih mare regiona — upravo mesta gde bi titanijumom bogate lave najverovatnije prodrle na površinu. Zbog toga je došlo do uzorkovne pristrasnosti koja je davala utisak dugotrajnog intenzivnog polja.
Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter
Ograničenja i perspektive
Iako hipoteza dobro objašnjava postojeće podatke, istraživači priznaju da modeli počivaju na nekoliko pretpostavki i da je raspoloživih uzoraka mesečevih stena ograničeno. Alternativna objašnjenja — poput lokalnog magnetizovanja usled udara meteoroida — i dalje mogu doprineti zapazima.
Dobra vest je da planirane misije, uključujući Artemis, nude priliku za prikupljanje većeg broja uzoraka sa različitih regio na Mesecu, što će omogućiti testiranje ove hipoteze i dublje razumevanje evolucije lunarnog magnetskog polja.
Rad je objavljen u časopisu Nature Geoscience.
Jon Wade, zemljeni naučnik: „Da smo sleteli samo šest puta na Zemlju, verovatno bismo napravili sličnu pristrasnost u uzorkovanju.“
Pomozite nam da budemo bolji.
