Većina britanskih tinejdžera protivi se potencijalnoj zabrani društvenih mreža za mlađe od 16 godina, iako priznaju štetne efekte poput "doom scrollinga", vršnjačkog nasilja i narušavanja telesne slike. Stručnjaci upozoravaju da zabrane verovatno neće biti efikasne i predlažu da se pritisak usmeri na tehnološke kompanije da uvedu "bezbednost kroz dizajn" i pouzdanu proveru starosti. Debata ostaje otvorena dok traje javna konsultacija koja se završava u maju.
Većina britanskih tinejdžera protivi se australskom modelu zabrane društvenih mreža — za i protiv
Illustration shows smartphone with displayed social app icons
Britanski tinejdžeri, poput svojih vršnjaka širom sveta, imaju dvosmislen odnos prema društvenim mrežama: svestan je i štetnih efekata, ali i društvene vrednosti koju te platforme donose, pokazuju razgovori učenika i mišljenja stručnjaka.
Šta tinejdžeri govore
Učenici između 16 i 18 godina u jednoj južnolondonskoj školi rekli su Reutersu da im Snapchat, Instagram i TikTok pomažu da socijalizuju, steknu kontakte i uče o svetu, ali i da ih često iscrpljuju ili izlažu neprijatnom, pa i opasnom sadržaju.
"Tokom leta sam provodio oko osam sati dnevno samo na TikToku," rekao je Awand Khdir, 17. "Sada je to tri ili četiri sata, i dalje nije dobro."
Mnogi priznaju problem "doom scrollinga", izloženost uvredljivim komentarima, cyber-nasilju i sadržajima koji narušavaju telesnu sliku. Neki tinejdžeri takođe ističu da platforme mogu biti izvor podrške i prostora za izražavanje identiteta.
Kako platforme odgovaraju
Snapchat, Instagram i TikTok ukazuju na alate za bezbednost: podrazumevno privatni nalozi za mlađe korisnike, roditeljski nadzor, ograničenja ekrana i starosna ograničenja za osetljiv sadržaj. Međutim, učenici tvrde da se ti mehanizmi često zaobilaze.
Zašto zabrana verovatno neće rešiti problem
Vlada razmatra zabranu za mlađe od 16 godina, a javna konsultacija završava se u maju. Ipak, brojni stručnjaci upozoravaju da zabrane mogu biti neefikasne i teške za sprovođenje.
Podaci iz Australije pokazuju da je oko 20% tinejdžera mlađih od 16 i dalje koristilo društvene mreže dva meseca nakon uvođenja zabrane, što dovodi u pitanje pouzdanost provere starosti. Ofcom je 2022. zabeležio da šest od desetoro dece uzrasta 8–12 ima profile na mrežama.
Amy Orben (Univerzitet Cambridge): "Online svet, kao i offline svet, veoma je složen i njegovi efekti će biti dinamični."
Preporuke stručnjaka
Umesto jednostavne zabrane, stručnjaci savetuju da se pritisak usmeri na tehnološke kompanije da uvode "bezbednost kroz dizajn": algoritmi i proizvodi koji štite decu, bolja provera starosti, jasnija odgovornost platformi i alati koji smanjuju zavisnost od beskrajnog skrolovanja.
Profesorica Sonia Livingstone (LSE) ističe da zabrana predstavlja "tup čekić" i predlaže ciljane regulacije: zahtevati od svake platforme da preuzme odgovornost za specifične rizike koje ona stvara — od slučajnih kontakata na Snapchatu do sadržaja koji promoviše samopovređivanje na Instagramu ili zavisnosti pokrenute algoritmima na TikToku.
Zaključak
Debata u Velikoj Britaniji pokazuje kompleksnost problema: dok su roditelji i političari zabrinuti, tinejdžeri često vide društvene mreže kao neizostavan deo svakodnevice. Rešenje verovatno leži u kombinaciji pametne regulacije, tehnoloških promena i obrazovanja o bezbednom korišćenju, a ne u potpunoj zabrani.
Izveštavanje: Paul Sandle i Marissa Davison; priredio i adaptirao sadržaj za srpsko govorno područje.
Pomozite nam da budemo bolji.
