Više mikroplastike u mozgu osoba sa demencijom — nova studija iz Nature Medicine

Istraživanje objavljeno u časopisu Nature Medicine pronašlo je tragove mikroplastike u ljudskim mozgovima i zabeležilo značajno veće koncentracije kod uzoraka osoba sa demencijom.

Ključni nalazi

Tim istraživača analizirao je 52 donirana mozga i potvrdio da čestice mikroplastike mogu dospeti u mozak prelazeći krvno-moždanu barijeru. Uzorci prikupljeni 2024. godine sadržali su znatno više mikroplastike nego uzorci iz 2016. godine, a u okviru 2024. uzoraka oni od osoba sa demencijom imali su približno 3–5 puta više mikroplastike u odnosu na uzorke bez demencije.

„Svaki put kada počnemo da kopamo, otkrijemo čitav niz stvari uz koje pomislimo: 'Da li je ovo gore nego što smo mislili?'“ — Matthew Campen, University of New Mexico, u izjavi za Earth.com.

Šta ovo znači

Važno je naglasiti da su trenutno otkrića asocijativna. To znači da studija pokazuje povezanost između viših nivoa mikroplastike i prisustva demencije, ali ne dokazuje da mikroplastika uzrokuje demenciju. Potrebna su dalja istraživanja — većih uzoraka, eksperimentalnih modela i mehanističkih studija — da bi se utvrdila eventualna uzročnost.

Kako mikroplastika dospeva u organizam

Mikroplastika nastaje raspadanjem većeg plastičnog otpada i širi se kroz tlo, vodu i vazduh. Ljudi mogu da je udahnu ili unesu hranom i vodom; deo čestica može potom proći barijere u organizmu, uključujući krvno-moždanu barijeru, i akumulirati se u tkivima.

Veći zdravstveni kontekst

Prethodna istraživanja su ukazivala na moguće veze mikroplastike sa upalom, hormonskim disbalansom i kardiovaskularnim problemima, ali i tu je većina dokaza zasnovana na asocijacijama ili eksperimentalnim modelima. Naučnici upozoravaju na oprez pri tumačenju i pozivaju na dodatna, rigoroznija ispitivanja.

Preporuke i mere

Autori i stručnjaci za zaštitu životne sredine predlažu kombinaciju sistema i ličnih mera za smanjenje izloženosti i onečišćenja:

• Strukturne mere: bolja filtracija otpadnih voda, stroža regulacija industrijskog otpada i standardi za emisiju čestica.
• Lične mere: korišćenje višekratnih posuda, smanjenje upotrebe jednokratne plastike i nošenje odeće od prirodnih materijala kada je moguće.
• Javni angažman: kampanje i pritisak na proizvođače da ponude opcije bez plastike.

Zaključno, nalaz da je mikroplastika prisutna u ljudskom mozgu i povezana sa demencijom predstavlja razlog za zabrinutost i podsticaj za dodatna istraživanja i mere smanjenja zagađenja. Potrebno je vreme i finansiranje da bi se razjasnili potencijalni mehanizmi i uticaji na zdravlje.