Rat protiv Irana je za 18 dana odneo preko 1.400 života i interno raselio oko 3,2 miliona ljudi, upozorava UNHCR. Susedi — od Turske i Iraka do Pakistana i Avganistana — već su opterećeni političkim, ekonomskim i bezbednosnim izazovima i imaju ograničene kapacitete za prijem većih izbegličkih talasa. Poseban rizik je nagli masovni egzodus iz velikih gradova kao što je Teheran, što bi moglo izazvati humanitarnu krizu bez modernih paralela.
Susedi Irana Na Pripremi: Rat Preti Novom Izbegličkom Krizom Ako Eskalira
Hamid Shirmohammadzadeh, 35, who arrived in Turkiye from Iran, shows his passport while staying at a hotel in Van province, Turkiye, March 5, 2026 [Dilara Senkaya/Reuters]
Islamabad — Rat koji su pokrenule Sjedinjene Države i Izrael protiv Irana već je, prema zvaničnim izveštajima, odneo više od 1.400 života, izazvao iranske odmazdne udare i podigao cenu nafte preko 100 USD po barelu. Nakon 18 dana sukoba, humanitarne organizacije i susedne države sve glasnije upozoravaju na rizik od velike izbegličke krize.
Skala raseljavanja
Visoki komesarijat Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) procenjuje da je u Iranu od 28. februara interno raseljeno oko 3,2 miliona ljudi. Ipak, trenutno je broj ljudi koji prelaze državne granice relativno mali. Najveći deo kretanja zasada je interno, ali eksperti upozoravaju da se to može brzo promeniti ukoliko napadi ciljaju vitalnu infrastrukturu i urbane centre.
Šta se dešava u Iranu
Iranski Crveni polumesec prijavljuje da je oštećeno više od 10.000 civilnih objekata, uključujući 65 škola i 32 medicinska objekta. Strikeovi su pogodili stambene kvartove u Teheranu, Širazu i Isfahanu, a komercijalni letovi su obustavljeni zbog zatvorenog vazdušnog prostora.
Eldaniz Gusseinov, šef istraživanja u Nightingale International: "Uništenje infrastrukture ne proizvodi postepene, upravljive tokove. Ono može stvoriti iznenadno, masovno raseljavanje usled kolapsa osnovnih urbanih usluga."
Susedi i spremnost
Iran graniči sa sedam država: Avganistanom, Armenijom, Azerbejdžanom, Irakom, Pakistanom, Turskom i Turkmenistanom. Svaka od njih ima različite kapacitete i izazove.
Turska
Turska ima najveću političku izloženost: već prima oko 3,6 miliona sirijskih izbeglica i omogućava bezvizni ulazak iranskim državljanima. Vlada je pripremila tri kontingencijska plana — presretanje tokova unutar Irana, uspostavljanje tampon-zona i kontrolisano puštanje izbeglica — i pojačala je granicu dodavši beton, optičke kule i posmatračke tačke.
(Al Jazeera)
Irak
Irak deli najdužu granicu s Iranom (oko 1.600 km) i već je poprište udara i napetosti između američkih i iranskih snaga. IOM (Međunarodna organizacija za migracije) navodi da su neki prelazi na iranskoj strani zatvoreni, dok irački prelazi ostaju tehnički otvoreni. UNHCR i međunarodne agencije prate situaciju i spremne su da koordiniraju odgovor ako bude potrebno.
Pakistan i Avganistan
Na istoku, Pakistan i Avganistan već snose posledice velikih migracionih talasa. Prema UNHCR-u, od oktobra 2023. oko 5,4 miliona Avganistanaca se vratilo u svoju zemlju iz Irana i Pakistana. Između kraja 2023. i kraja 2025. procenjuje se da je 2,8–3,5 miliona Avganistanaca vraćeno iz susednih zemalja. Rat u Iranu bi mogao ubrzati nove povratke i dodatno opteretiti ranjive zajednice.
Južni Kavkaz i Centralna Azija
Azerbejdžan je ograničio rutinski granični saobraćaj; Jermenija drži otvorenu, ali kratku granicu s Iranom, dok su Gruzija i druge države regiona oprezne i balansiraju između većih sila.
Rizici najgorih scenarija
Analitičari upozoravaju da bi, proporcionalno sirijskoj krizi, Iran (sa ~90 miliona stanovnika) mogao proizvesti raseljavanje bez modernih paralela — u najgorem scenariju to bi značilo desetine miliona interno raseljenih i milioni međunarodnih izbeglica. Dodatni problem čini to što Iran već domaćin oko 3,7 miliona izbeglica (pretežno Avganistanaca), pa bi masovno iseljavanje stvorilo "dvostruku krizu".
Zaključak
Većina kretanja danas je interno, ali granice suseda su pod pritiskom: ekonomske slabosti, bezbednosni problemi i ograničeni kapaciteti za prijem novih talasa izbeglica znače da region treba hitno humanitarno planiranje i međunarodnu koordinaciju. Ako sukobi pogode veliku infrastrukturu i urbanističke zone, talas izbeglica mogao bi biti brz, masivan i teško upravljiv.
Pomozite nam da budemo bolji.
