Novo istraživanje kaže da se Zemljina rotacija u poslednjim decenijama usporila, te da se dan trenutno produžava za oko 1,33 milisekunde po veku. Naučnici povezuju ovaj trend sa rastom nivoa mora usled topljenja leda, što menja raspodelu mase na planeti. Podaci iz istraživanja pokazuju da su promene u rotaciji zabeležene tokom poslednja 3,6 miliona godina, ali je današnje usporavanje većinom posledica ljudskih uticaja. Modeli predviđaju da bi se usporavanje moglo nastaviti kako se planetarno zagrevanje bude pojačavalo.
Klimatske promene produžuju dane: Zemljina rotacija usporava zbog topljenja leda
The Earth is slowing down slightly, but measurably. The length of a day on our planet is increasing. Researchers attribute these changes to human factors. Uhlíø Patrik/CTK/dpa
Istraživanje koje su sproveli naučnici iz Austrije i Švajcarske ukazuje da se rotacija Zemlje u poslednjim decenijama usporila — više nego u većini perioda tokom poslednjih miliona godina.
Prema rezultatima objavljenim u martu, trajanje dana se trenutno produžava za oko 1,33 milisekunde po veku, pa je ovo usporavanje neprimetno u svakodnevnom životu, ali može imati posledice za ekstremno precizna merenja vremena i navigaciju svemirskih letelica.
Autori studije, među kojima su Mostafa Kiani Shahvandi (Univerzitet u Beču) i Benedikt Soja (ETH Cirih), povezuju ovo usporavanje sa porastom nivoa mora izazvanim ubrzanim topljenjem polarnih i glečerskih ledenih masa. To delimično menja raspodelu mase na planeti i usporava rotaciju — slično kao kada klizačica uspori okret kada raširi ruke.
Metodologija i istorijski kontekst
Da bi proverili da li su slične promene postojale i ranije, istraživači su analizirali hemijski sastav morskih fosila koji služe kao pokazatelj nivoa mora, a zatim su pomoću matematičkih modela rekonstruisali promene u trajanju dana tokom poslednjih 3,6 miliona godina.
Studija pokazuje da je rotacija Zemlje menjala trajanje dana više puta tokom tog perioda, ali je samo jednom — pre otprilike 2 miliona godina — zabeleženo usporavanje približno uporedivo sa onim između 2000. i 2020. godine. Prema autorima, današnje produženje dana može se u velikoj meri pripisati ljudskim uticajima na klimu.
"Ono što posmatramo posledica je klimatskih promena," rekao je Benedikt Soja.
Modeli takođe ukazuju da bi, kako globalno zagrevanje bude napredovalo i nivo mora nastavio da raste, Zemljina rotacija mogla da se dodatno uspori, što znači da će praćenje i prilagođavanje preciznih sistema merenja vremena i navigacije ostati važno.
Zašto je važno: promena od nekoliko milisekundi po veku nije primetna svakodnevnici, ali je relevantna za naučne discipline koje zahtevaju izuzetnu preciznost — astrofiziku, satelitsku navigaciju i međunarodno računjanje vremena.
Pomozite nam da budemo bolji.
