Međunarodni tim predvođen Univerzitetom u Kelnu otkrio je da sitne nematode opstaju i razmnožavaju se u ekstremnim zemljištima čileanske pustinje Atakama. Analizirano je 393 jedinki sa šest lokacija, a studija objavljena u Nature Communications pokazuje da aseksualno razmnožavanje postaje češće na većim nadmorskim visinama. Raznolikost populacija opada sa smanjenjem dostupnosti vode, ali čak i najhiperaridnija tla podržavaju stabilne mikrosisteme. Nalazi imaju implikacije za razumevanje otpornosti zemljišnih ekosistema u uslovima klimatskih promena.
Sitne nematode uspevaju u Atakami: aseksualno razmnožavanje u jednoj od najsušnijih pustinja
Parasitic entomopathogenic nematodes Steinernema sp.© D. Kucharski K. Kucharska/Shutterstock.com
Naučnici su nedavno otkrili da sitne soilne nematode ne samo da opstaju već i razmnožavaju u nekim od najekstremnijih zemljišta na svetu — u visokim predelima čileanske pustinje Atakama. Nalazi potkrepljuju ideju da stabilni mikrosistemi tla mogu postojati i u uslovima koji deluju potpuno neprikladno za život.
The Atacama Desert is one of the driest places on earth.©abriendomundo/iStock via Getty Images(abriendomundo/iStock via Getty Images)
Zašto je Atakama posebna
Atakama je jedan od najsušnijih regiona na Zemlji; neke meteorološke stanice nikad nisu zabeležile kišu. Njenu ekstremnu sušu pojačava položaj između Anda i priobalnog planinskog venca koji stvaraju efekat kišnog senka. Pored toga, tlo je previše zasoljeno i oksidativno, a dnevno-noćne temperaturne oscilacije dodatno otežavaju uslove za život. Upravo zbog ovakvih karakteristika uzorci tla iz Atakame često se porede sa uzorcima sa Marsa, pa NASA koristi ovaj region za testiranje rover-a i instrumenata.
Researchers studied nematodes, a species critical to soil health.©Kateryna Kon/Shutterstock.com(Kateryna Kon/Shutterstock.com)
Šta su istraživači uradili
Međunarodni tim predvođen Univerzitetom u Kelnu analizirao je 393 jedinke nematoda prikupljene sa šest različitih lokacija u Atakami: Altiplano (ALT), Aroma (ARO), Eagle Point (EPT), Salar de Huasco i Laguna Grande (Salars), Paposo (PAP) i dine Totoral (TDT). Sa svake lokacije uzeti su višestruki uzorci tla koji su neposredno pregledani na terenu, a zatim poslati u laboratoriju na detaljnije analize i sekvenciranje DNK. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Researchers studied nematodes in the lab and conducted DNA sequencing.©ChWeiss/Shutterstock.com(ChWeiss/Shutterstock.com)
Ključna otkrića
Istraživači su primetili jasne obrasce: u zonama sa većom količinom padavina zajednice nematoda su raznovrsnije, dok se raznolikost smanjuje kako opada dostupnost vode. Najzanimljivije je da se u višim, sušnijim zonama povećava učestalost aseksualnog (partenogenetskog) razmnožavanja. To potvrđuje hipotezu da aseksualno razmnožavanje može biti evolutivna strategija preživljavanja u ekstremnim uslovima.
Dry lands cover about 40 percent of the Earth’s surface.©D-VISIONS/Shutterstock.com(D-VISIONS/Shutterstock.com)
Šta to znači za širi kontekst
Preko 40% kopna čine suva zemljišta, a procenjuje se da je više od 12% već pogođeno procesima degradacije poput erozije i salinizacije. Razumevanje kako mikroorganizmi i sitni beskičmenjaci opstaju u takvim uslovima može pomoći da bolje predvidimo i modelujemo otpornost zemljišnih sistema suočenih s klimatskim promenama. Ipak, autori upozoravaju da oštećeni ekosistemi možda neće izdržati dodatni stres, pa su mere očuvanja i oporavka i dalje ključne.
Ovo istraživanje pokazuje da ekstremna sredina ne mora nužno značiti odsustvo života, već da život može pronaći neobične strategije da opstane.
Iako su otkrića univerzalna i mogu se primeniti i na druge aridne regione, potrebna su dalja istraživanja da bi se precizno utvrdile granice otpornosti i mogućnosti oporavka degradiranih zemljišta.
Pomozite nam da budemo bolji.
