Manje proslave Nowruza održane su u iračkom Kurdistanu pod uticajem sigurnosnih zabrinutosti i tenzija u regionu. Iranske izbeglice iz Mahabada, Sirwa Mustafazada i Kwestan Aminpana, izražavaju nadu u povratak sledeće godine. I pored prigušenih okupljanja, postavljanje Haft‑Sin stola u Erbilu pokazuje upornost u očuvanju tradicije i identiteta.
Nowruz u senci sukoba: Iranski Kurdi u Iraku čuvaju tradiciju i nadu
Iraqi Kurds march with torches during a procession to celebrate in the town of Akre (Safin HAMID)(Safin HAMID/AFP/AFP)
U severnoj regiji iračkog Kurdistana, manje grupe ljudi su obeležile Nowruz — persijsku Novu godinu i važan praznik i za kurdske zajednice. Žene u dugim haljinama vrtele su se uz tradicionalni ples, dok su zlatne resice i teške ogrlice svetlucale na plamenu malih krijesova.
Proslave pod pritiskom
Među prisutnima su bile iranske izbeglice Sirwa Mustafazada i Kwestan Aminpana, koje su 2018. pobegle iz Irana zbog aktivizma. Nakon tri nedelje intenzivnog sukoba, obe dele istu poruku: "Sledeće godine ćemo se vratiti."
"Ceo ovaj period živimo s tom nadom," rekao je Mustafazada, 32, koja je pobegla iz Mahabada.
Običaji su ove godine prigušeni zbog bezbednosnih razloga i tenzija u regionu. I pored toga, meštani su u Erbilu, Sulaimaniyahu i Akrehu palili male krijesove, a na javnim mestima održavani su skromniji susreti i porodična okupljanja.
Nestabilna bezbednosna situacija
U Sulaimaniyahu su okupljeni na trenutak bili uznemireni kada su odjeknuli prasci vatrometa — zvuci koji su u poslednje vreme često bili povezivani s udarima dronova. Napadi koji se pripisuju iranskim snagama ili njihovim saveznicima često ciljaju oružane grupe iranske kurdske opozicije koje deluju iz egzila u Iraku.
U izveštajima se navodi da je sukob eskalirao krajem februara; zbog različitih izvora i tvrdi da su uključene strane, urednički pristup ostavlja te tvrdnje kao predmet daljih provera.
Nowruz, tradicija i otpor
Nowruz, koji pada na ekvinocij u martu, simbolizuje ponovno rađanje, povratak prirodi i nadu. Za mnoge Kurde, to je i pitanje očuvanja identiteta: "Važno je čuvati tradicije i naš identitet, da bismo mogli odgovoriti deci: 'Ko smo mi?'", kaže Saad Qazi, bivši kurdski borac iz Mahabada.
U domu Qazija u Erbilu pažljivo je postavljen sto sa tradiconalnim Haft‑Sin elementima: sabzeh (klijalo žito), samanu (slatki puding od pšenice), senjed (sušeni plod), sumak, seer (beli luk), serkeh (sirće) i sib (jabuka). Ovi simboli, koji počinju slovom "S" na persijskom, stoje tokom prvih 13 dana festivala kao želja za zdravljem, lepotom i prosperitetom.
"Pritiskaće još jače, a mi ćemo u Kurdistanu još snažnije uzvraćati," dodala je Kwestan Aminpana, 33, uz osmeh, pokazujući odlučnost da običaji opstanu uprkos pritiscima.
Dok su susreti bili manje masovni nego ranijih godina, duh praznika i poruke nade — "Sledeće godine ćemo se vratiti" — ostaju ključni motivi među prisutnima.
Pomozite nam da budemo bolji.
