Paul Ehrlich, autor The Population Bomb, tokom 1970-ih je širio pesimistične prognoze o masovnoj gladi i kolapsu. Njegove tvrdnje nisu se obistinile: globalna proizvodnja hrane se znatno povećala, fertilitet je padao, a Zelena revolucija je spasla mnoge zemlje. Ehrlich je 1980. izgubio opkladu sa Julianom Simonom i ostao pri apokaliptičnim ocenama, a njegove ideje imale su i stvarne, ponekad štetne, političke posledice.
Čovek Koji Je Kockao Protiv Čovečanstva — Paul Ehrlich: Prognoze, Opklada i Posledice
A crowd of people in a city.
9. februara 1970. Johnny Carson je učinio nešto danas gotovo nezamislivo za voditelja kasnovečernjeg šoua — posvetio je ceo sat emisije jednom profesoru sa Stanforda. Taj profesor, Paul Ehrlich, autor bestselera The Population Bomb, delovao je telegenično i harizmatično, ali njegove poruke su bile duboko alarmističke: stotine miliona ljudi će umreti od gladi i ništa neće uspeti da nas spasi.
Ehrlichev uticaj
Ehrlich je postao javna figura čiji su glasovi odjeknuli širom sveta. The Population Bomb prodata je u više od dva miliona primeraka i postala jedan od najpoznatijih naučnih naslova XX veka. Njegove ideje pomogle su da se raširi panika zbog rasta stanovništva i uticale su na politike u mnogim zemljama — ponekad i na primenu prinudnih mera planiranja porodice.
Šta je predviđao — i šta se dogodilo
Ehrlich je izneo niz dramatičnih prognoza: od tvrdnji da će 65 miliona Amerikanaca umreti od gladi u osamdesetim, preko predviđanja da će Ujedinjeno Kraljevstvo do 2000. postati "mala grupa osiromašenih ostrva" sa 70 miliona gladnih, do upozorenja da će do 1980. američki životni vek pasti na 42 godine. Na Dan Zemlje 1970. objavio je da će za deset godina „svaki važan oblik morskog života biti izumro“.
A chart showing the share of people who are undernourished in developing countries, from 1970 to 2015, which is a steadily dropping line.
Umesto toga, svet je doživeo suprotan ishod: masovna glad nije nastupila — svet je doživeo najveći porast proizvodnje hrane u ljudskoj istoriji. Globalna proizvodnja žitarica danas prelazi 3 milijarde tona, što je otprilike trostruko više nego 1970. godine, a dostupnost kalorija po glavi stanovnika kontinuirano raste. Fertilitet se smanjio sa oko 5 dece po ženi na oko 2,3 danas, a stope gladi su značajno pale.
Gde je pogrešio?
Jedna od glavnih grešaka bila je pretpostavka da će trend velike stope rasta stanovništva nastaviti "linijom uvek nagore". Već 1960-ih započeo je demografski prelaz: urbanizacija, obrazovanje žena i pad dečje smrtnosti doveli su do pada fertiliteta u mnogim regionima. Ehrlich i mnogi njegovi savremenici nisu predvideli da će se iste tendencije proširiti i na zemlje Globalnog juga.
Veća greška ipak je bila ignorisanje ljudske iznajdljivosti i tehnološkog napretka — simbolično predstavljeno radom Normana Borlauga i Zelene revolucije. Borlaugove visokoprinosne sorte žitarica uz bolju agronomiju i podršku međunarodnih institucija omogućile su zemljama poput Indije da postanu samodovoljne u proizvodnji hrane.
A chart showing world population growth from 1700 to 2100, with a large spike from 1950 to 2000.
Opklada sa Julianom Simonom
Kontrast između pesimizma i optimizma najbolje ilustruje opklada iz 1980. godine između Paula Ehrlicha i ekonomiste Juliana Simona. Simon je tvrdio da su ljudi najvredniji resurs i da će ljudska inventivnost smanjiti relativne cene resursa. Ehrlich je izabrao pet metala — hrom, bakar, nikal, kositar i volfram — i uložio 1.000 dolara "na papiru" da će njihove cene realno porasti do 1990. Umesto toga, sve su te sirovine pojeftinile u realnim cenama; u oktobru 1990. Ehrlich je priznao poraz i uplatio ček na 576,07 dolara.
Zašto se nije povukao?
Ono što dodatno zabrinjava nije samo empirijska pogrešnost prognoza, već i činjenica da Ehrlich nije adekvatno revidirao svoje stavove u svetlu novih dokaza. Tokom godina davao je izjave koje su zadržale apokaliptičan ton, čak i kada su podaci pokazivali suprotno. Njegov tvrdokorni pristup primer je kako "ježevski" stil mišljenja (jedna velika ideja koja objašnjava sve) ponekad vodi ka medijskoj vidljivosti, ali i lošim predviđanjima.
Posledice
Ehrlichove ideje imale su stvarne politike i posledice: podržavao je prekidanje pomoći zemljama koje je smatrao "beznadežnim" i doprineo klimi mišljenja koja je opravdavala prinudne mere planiranja porodice — od indijskih kampanja sterilizacije 1970-ih do kineske politike jednog deteta. To podseća da polarizujuće prognoze nisu bez etičkih posledica.
Šta izvući kao pouku
Glavna lekcija: Pretpostavka propasti često vodi lošijim politikama nego pretpostavka da ljudi imaju sposobnost da rešavaju probleme. Davanje prostora ljudskoj iniciјativi, tehnologiji i obrazovanju predstavlja bolju strategiju od rezignacije i prinude.
To ne znači da treba ignorisati stvarne ekološke rizike: klimatske promene i gubitak biodiverziteta ostaju ozbiljni problemi. Ali istorija Ehrlicha nas uči da su precizno čitanje podataka, svest o demografskim trendovima, ulaganje u inovacije i poštovanje ljudskih prava ključevi za efikasne i humane politike.
Završna misao: Julian Simon je rekao: "Najvažniji resurs su ljudi — vešti, odvažni i puni nade." To nije jednostavan optimizam — to je smernica za politike koje podstiču mogućnosti umesto da ljude pretvaraju u problem.
Pomozite nam da budemo bolji.
