NASA-in X-59 sleteo je posle devet minuta drugog probnog leta 20. marta zbog upozoravajuće lampice u kokpitu. Let je bio podzvučan i avion nikada nije prešao 230 mph, iako su kasniji ciljevi mnogo veći. X-59 je dizajniran da umesto klasičnog soničkog buma proizvede znatno tiši 'tap' pomoću posebnog oblika trupa i sistema kamera umesto prednjeg stakla. Planirano je više od 100 test-letova pre nego što se započne testiranje prigušenih udara iznad naseljenih oblasti.
X-59 Sleteo Posle 9 Minuta: NASA-in Eksperimentalni Avion Bez Prednjeg Stakla Cilja Na 'Tap' Umesto Buma
NASA's X-59 supersonic jet ended its second test just nine minutes into flight, ending the one-hour event almost as soon as it began because of a system warning. - NASA / Jim Ross
Eksperimentalni nadzvučni avion NASA-e X-59 sleteo je posle devet minuta leta 20. marta, kada je upozoravajuća lampica u kokpitu naterala pilota na rano sletanje. Let, koji je bio drugi probni let letelice, poletao je sa baze Edwards Air Force Base u Kaliforniji u 10:54 po pacifičkom vremenu i ostao podzvučan tokom celog trajanja.
Šta se dogodilo
Cathy Bahm, menadžerka projekta u NASA-inom Armstrong Flight Research Centeru, izjavila je da je upozoravajući signal iz petka bio različit od lampice koja se upalila pri ranijem pokušaju poletanja neposredno pre 10:00. Tim je prvobitno planirao let od oko jednog sata, ali su rukovodioci istakli da su i kratki izleti u vazduh vredni jer donose važne podatke za razvoj.
Zašto je let skraćen
Bob Pearce, direktor NASA-inih istraživanja u oblasti aeronautike, rekao je da je skraćivanje leta bila ispravna odluka i podsetio da je u ranim fazama rada na X‑planovima očekivano otkrivati i otklanjati probleme. X‑planovi su eksperimenti kojima se testiraju nove tehnologije i koncepti letenja.
NASA test pilot Jim 'Clue' Less sits inside the cockpit of the experimental X-59 quiet supersonic jet at NASA's Armstrong Flight Research Center in Edwards, California.
Cilj projekta X-59
X-59 je razvijen u saradnji NASA-e i Lockheed Martina s dugoročnim ciljem da omogući brže komercijalno letenje iznad kopna bez klasičnog, glasnog soničkog buma. Dizajnom dugog, tankog nosa i odgovarajućim oblikom trupa inženjeri nastoje da razlože pritisne talase tako da umesto jednog oštrog udara zemlja registruje znatno slabiji 'tap' ili niz manjih impulsa. Ako se pokaže da stanovništvo čuje samo tih 'tap', regulatori bi mogli da preispitaju zabrane rutinskog nadzvučnog letenja iznad naseljenih područja.
Tok probnih letova
Tokom petkovog testa avion je trebalo da krstari brzinom od 230 mph na 12.000 stopa, a potom ubrza do 260 mph na 20.000 stopa. Zvanično je potvrđeno da X-59 nije prešao 230 mph, jer su rani testovi bili planirano podzvučni kako bi se proverili sistemi i ponašanje letelice. Stanovnici ispod trasa letova nisu čuli 'tap' jer avion nije dosegao nadzvučne brzine.
Kokpit bez prednjeg vetrobrana
Dug nos koji ublažava sonički bum ne ostavlja mesta za standardno prednje staklo, pa X-59 koristi sistem kamera koji kombinuje snimke u visoko-definicioni prikaz za pilota. Pilot Less, koji je leteo X-59 na ovoj misiji, rekao je da je avion leteo prijatno i da je rukovanje odgovaralo simulatorima. On je istakao da u nekim situacijama sistem može pružiti i bolji prikaz od golim okom, na primer smanjenjem odsjaja pri pogledu u sunce.
Šta dalje
Planirano je više od 100 test-letova tokom kojih će NASA postepeno povećavati visinu i brzinu pre nego što počne da testira prigušene udare iznad naseljenih oblasti. Krajnja ciljna nadzvučna brzina za X-59 je oko 925 mph, što bi značajno skratilo vreme putovanja, na primer između Njujorka i Los Anđelesa.
Napomena: Ovi rani testovi služe da se identifikuju i otklone tehnički problemi pre nego što avion uopšte pokuša nadzvučne letove nad kopnom.
Pomozite nam da budemo bolji.
