Zemlje uvode hitne mere zbog rasta cena goriva — od poreza i subvencija do racionisanja

Skok cena goriva izazvan eskalacijom sukoba na Bliskom istoku primorao je vlade širom sveta da brzo reaguju kako bi ublažile finansijski udar na potrošače i privredu. Pored privremenih fiskalnih mera, države koriste strateške rezerve, uvode ograničenja i podstiču mere za smanjenje potrošnje energije.

Porezi, subvencije i kontrole cena

Mnoge vlade ciljaju cenu nafte i goriva kroz poreske olakšice, direktne subvencije ili administrativne kontrole cena:

• Španija je pokrenula paket vredan 5 milijardi evra koji smanjuje PDV na gorivo i trebalo bi da spusti cenu za oko 0,30 evra po litru.
• Portugal i Švedska najavili su slične fiskalne olakšice.
• Više zemalja (Hrvatska, Mađarska, Južna Koreja, Tajland) uvelo je gornje granice za maloprodajne cene goriva.
• Vijetnam je ukinuo carine na uvoz goriva za april, a Japan subvencioniše rafinerije da bi pumpna cena ostala oko 170 jena po litru (nakon rekordnih 190,8 jena).
• Tajvan apsorbuje oko 60% rasta cena kroz postojeći mehanizam, dok je Kina administrativno ograničila koliko pumpne cene smeju da porastu.
• Grčka je opredelila 300 miliona evra pomoći za domaćinstva i poljoprivrednike, a Maroko uveo direktne subvencije za drumsku transportnu delatnost.
• Brazil je najavio privremene mere uključujući suspenziju poreza na dizel, dok je Nemačka zabranila pumpama da podižu cene više od jednom dnevno.

Strategijske rezerve, racionisanje i ograničenja putovanja

Da bi se izbegle nestašice, države povlače zalihe i uvode privremene mere za smanjenje potrošnje goriva i putovanja:

• 32 zemlje članice Međunarodne agencije za energiju (IEA) pustile su iz rezervi rekordne količine nafte.
• Bangladeš uveo je racionisanje goriva, Egipat ograničio neesencijalna putovanja državnih službenika, a Filipini smanjili trajektne linije dok su cene lokalnog prevoza porasle.
• Indija je prioritetizovala snabdevanje domaćinstava ukapljenim naftnim gasom (LPG) koji se koristi za kućnu upotrebu.
• Južna Koreja razmatra povećanje kapaciteta za nuklearnu energiju i popuštanje ograničenja rada termoelektrana na ugalj.

Mere za smanjenje potrošnje energije

Uz finansijske intervencije, mnoge države podstiču smanjenje potrošnje kroz organizacione i ponašajne mere:

• Tajland i Vijetnam ohrabruju rad od kuće za državne i privatne službenike; Indonezija razmatra jedan dan rada od kuće za državne službenike, dok su Filipini uveli četvorodnevnu radnu nedelju za zaposlene u javnom sektoru.
• U Tajlandu je podešena temperatura u javnim zgradama na 26°C kako bi se smanjila potrošnja klima uređaja.
• Vijetnam podstiče vožnju bicikla, deljenje prevoza i veće korišćenje javnog saobraćaja.
• Bangladeš privremeno zatvorio univerzitete i pomerio praznike (Eid) kako bi se rasteretile elektrodistribucije; otkazano je i dekorativno osvetljenje na državnim zgradama.

Tržišne i geopolitičke posledice

Zbog poremećaja snabdevanja i povremenih promena u sankcijama, neke zemlje razmatraju i povećanje uvoza ruske sirove nafte nakon privremene suspenzije sankcija od strane SAD sredinom marta. Dugoročniji uticaj zavisiće od daljeg razvoja bezbednosne situacije na Bliskom istoku i prilagodljivosti globalnih snabdevnih lanaca.

Zaključak: Vlade kombinuju kratkoročne fiskalne i administrativne mere sa politikama za smanjenje potrošnje kako bi ublažile posledice rasta cena goriva. Mnoge od mera su privremene i mogu se menjati u zavisnosti od daljih globalnih događaja.