Istraživači su pomoću AI modela spojili moderne i paleoklimatske podatke kako bi ispitali kako promena nivoa mora utiče na dužinu dana. Topljenje ledenih pokrivača u kasnom pliocenu (pre ~3,6M godina) podiglo je nivo mora za oko 30 m i doprinelo produženju dana. Tokom poslednjih ~3,6 miliona godina prosečna dužina dana porasla je oko 1,5 ms po veku, a baristatska preraspodela mase istaknuta je kao važan faktor. Autori pozivaju na dodatne geokemijske zapise kako bi se smanjile neizvesnosti.
Dani Postaju Duži — Otapanje Leda i Klimatske Promene Usporavaju Zemljinu Rotaciju
Uh, Earth’s Days Are Getting LongerArtur Debat - Getty Images
Telefon vam možda opet javlja da kasnite — mali, ali merljiv porast dužine dana događa se vekovima. Kombinovanjem modernih merenja i paleoklimatskih rekonstrukcija, istraživači su pomoću AI modela otkrili kako promene u raspodeli mase na Zemlji, pre svega usled topljenja leda, utiču na brzinu rotacije planete.
Kako to funkcioniše
Ugaoni moment Zemlje zavisi od toga kako je masa raspoređena između kontinenata i okeana. Kad se polarni ledeni pokrivači i glečeri otope, voda prelazi u okean i menja raspodelu mase — proces poznat kao baristatska preraspodela. To smanjuje ugaoni moment i blago usporava rotaciju, što produžava trajanje dana.
Šta su uradili istraživači
Mostafa Kiani Shahvandi i Benedikt Soja razvili su AI algoritam koji kombinuje fiziku i probabilističko modelovanje paleoklimatskih i savremenih podataka. Algoritam je unapredio rekonstrukcije nivoa mora i raspodele ledenih pokrivača u kasnom pliocenu (pre ~3,6 miliona godina) i kasnijim periodima, smanjujući neizvesnosti u procenama promena dužine dana.
Autori: „Glavna prednost našeg algoritma je analiza u preciznom probabilističkom okviru koja daje procene neizvesnosti pokrivajući prostor modela i podataka.“
Glavni nalazi
Istraživanje sugeriše da je tokom kasnog pliocena, pre oko 3,6 miliona godina, topljenje velikih ledenih pokrivača podiglo nivo mora za ~30 m (oko 98 stopa). Ta promena mase bila je dovoljno značajna da doprinese produljenju dana. Ukupno, tokom poslednjih ~3,6 miliona godina prosečna dužina dana porasla je oko 1,5 milisekunde po veku.
Geološka i astronomska merenja daju blago različite stope usporavanja (približno 2,4 ms/vek prema geološkim podacima i ~1,72 ms/vek prema nekim astronomskim analizama) zato što različiti procesi (npr. plimske sile i promene oblosti Zemlje) delimično deluju u suprotnim smerovima. Algoritam Shahvandi–Soja naglašava da baristatske promene usled klimatskog zagrevanja predstavljaju značajan doprinos ukupnom trendu.
Studija takođe beleži da je početkom ranog pleistocena (~2,58 miliona godina) formiranje ledenih pokrivača na severnoj hemisferi smanjilo nivo mora i učinilo Zemlju manje izduženom pri ekvatoru, što je dovelo do kratkotrajnog smanjenja dužine dana. Tokom Mid-Pleistocene Transition (oko 1,25M–700k godina) zabeležene su veće fluktuacije dužine dana povezanе sa promenama ciklusa glacijacije.
Šta to znači za budućnost
Ako se današnji trendovi zagrevanja i porasta CO2 nastave, dalje topljenje ledenih masa i rast nivoa mora mogli bi doprineti dodatnom produžetku dana kroz baristatske efekte. Autori ističu da su paleoklimatske rekonstrukcije i dalje pogođene velikim neizvesnostima, te da će nove geokemijske i geološke zapise pomoći da se procene preciznije.
Zaključak: Produženje dana je mali, ali merljiv signal koji reflektuje složene interakcije između orbitalne dinamike, plimnih sila i klimatskih promena. To nije samo kuriozitet — pruža dodatni uvid u posledice velikih promena u svetu koji se zagreva.
Pomozite nam da budemo bolji.
